Трибина у Пожеги о последицама истраживања и експлоатације литијума компаније Рио Тинто: Рудник није мотор, него кочница развоја Србије

Рудници литијума нису мотор, већ кочница развоја Србије и грађани не би требало да дозволе компанијама, попут Рио Тинто, да остваре своје планове.

С друге стране, еколошки покрети и њихове акције могу да буду снага која ће иницирати промене у Србији.

То је сажетак порука са трибине „Цопy Лозница/Пасте Пожега – Како заштитити природу и здравље“, коју је синоћ у Пожеги организовало удружење грађана Иницијатива за Пожегу.

Повод за трибину су најаве компаније Рио Тинто да ће у околини Лознице отворити рудник литијума, као и фирме Јадар литијум да ће започети геолошка истраживања те руде у селима Пожеге и Косјерића, о чему мештани нису били обавештени и, са неколико протеста, поручили су да то неће дозволити.

На трибини су говорили чланови Слободне скупштине Србије – епидемиолог др Зоран Радовановић и професорке Биолошког факултета у Београду др Биљана Стојковић и др Љиљана Томовић, који су поручили да је потребно да се грађани удруже и не дозволе власти и њеном корупираном систему да од Србије направи рудну колонију, уништи природу, угрози здравље људи и отера их са њихових огњишта.

Др Зоран Радовановић: Човека ухвати језа када помисли да ће у Јадар сваког дана стизати хиљаду тона сумпорне киселине

Др Зоран Радовановић је навео да класична експлоатација литијума и јадарита, носи велике ризике по здравље и животну средину.

 „Човека ухвати језа када помисли да ће у Јадар сваког дана стизати хиљаду тона сумпорне киселине. То је толико теретних вагона, а довољно је да се један преврне и да настане катастофа“, казао је др Радовановић. Он је додао да у компанији Рио Тинто тврде да ће новом технологијом смањти ризике на минимум, али то, како је истакао, захтева велика улагања, што је, казао је „тешко замисливо да се о томе води рачуна у Србији, чији систем је склон корупцији“.

Др Биљана Стојковић: Сталнио нам се говори – „ако сте против компаније Рио Тинто, онда сте против развоја Србије“. Не, нисмо против развоја, ми смо против тровања

Др Биљана Стојковић је навела да компанија Рио Тинто одбија да у потпуности обелодани детаљан технолошки проступак, уз правдање да је то пословна тајна.

 „Они траже од нас да им верујемо да је то чиста технологија, али то им не смемо дозволити. Немачка има више од три одсто резерви лутијума и за њих Рио Тинто не долази у обзир, већ траже начин за неку нову технологију која неће упропастити природу“, поручила је др Стојковић.

 „Сталнио нам се говори – ако сте против компаније Рио Тинто, онда сте против развоја Србије. Не, нисмо против развоја, ми смо против тровања“, рекла је између осталог др Стојковић и навела да постоје истраживања по којима се западна Србија може успешено развијати улагањима у пољоривреду и туризам.

Др Љиљана Томовић: Неко жели да се брзо обогати, јер ће литијумске батерије, за пет или шест година бити замењене натријум-јонским батеријама

Др Љиљана Томовић је истакла да је проблем и у томе „што нас лажу и што људи не добијају тачне информације“, и додала да „није тачно да Србија има десет, већ један одсто резерви рудних стена литијума у свету“.

 „Неко жели да се брзо обогати, јер ће лутијумске батерије, за пет или шест година бити замењене натријум-јонским батеријама. Ово је питање грабежи на светском нивоу. На граници Немачке и Чешке има четири одсто рудних резерви литијума, а Србија има један одсто, али неко, због корумпираности од најнижег до највишег нивоа, хоће то да уради, а Србија ће постати рудна колонија“, поручила је др Томовић.

Атлас правде за заштиту животне средине: Рио Тинто је до сада објавио ограничени технички опис пројекта „Јадар“

Рио Тинто је до сада објавио ограничени технички опис пројекта „Јадар“, стога је већину информација потребно извести из Просторног плана. Компанија представља модел у њиховој канцеларији у селу Брезјак (фотографија). Даље, од објављивања нацрта Просторног плана и његовог усвајања, представници компаније настављају да дају понекад нове, а понекад наизглед другачије информације од онога што је наведено у плану. Оно што овде следи заснива се на јавно доступном опису пројекта.

У децембру 2020. компанија је објавила захтев за 136 милиона тона резерви руде, од чега је 10,6% проглашено рудним резервама, 35,4% индикованим и 53,9% резервисаним резервама .

Детаљи пројекта „Јадар“

Локација: Резултат је да ће рударско и прерађивачко подручје бити уз обалу реке Коренита која се улива у Јадар, а да би се подземни рудник протезао испод обе реке. Поред реке биће постројење за прераду које ће недељно користити до 125 вагона сумпорне киселине, натријум хидроксида и хлороводоничне киселине. Површина подручја рударства, индустријске прераде и одлагања отпада, укључујући предвиђена „подручја удара“, износи 2030 хектара. Захваћена подручја су можда много већа од оних која су назначена Просторним планом.

Отпад: Постоје два планирана подручја за отпад, једно за „руднички отпад“ усред долине између Корените и Јадра, које ће нарасти до 5,2 милиона тона отпада. Компанија тврди да ће се „приближно 20% филтарског колача“ - мешовитог отпада од рударства и прераде - користити за затрпавање. На око 14 километара југозападно, у долини реке Штавице биће смештено филтрирано одлагалиште јаловине. Потребно је посећи око 170 хектара шуме за одлагање вероватно више од сто милиона тона отпада. Предвиђа се да ће тамо дневно 200 камиона одлагати отпад.

Модел рудника: У првом плану је планирано одлагалиште „стенског отпада“ у долини Јадра

Запошљавање: Према речима генералног директора компаније за пројекат, рудник ће створити „више од 650 високо квалификованих радних места“ и „више од 2000 радних места“ током фазе изградње. Просторни план наводи „до 700 запослених“ током експлоатације рудника. Нејасно је колики је удео локалног и регионалног запошљавања.

Енергетика: Просторни план укључује развој инфраструктуре за снабдевање рудника електричном енергијом и гасом, као и телекомуникационе инфраструктуре. Потребе за снабдевањем електричном енергијом рудника и прерадног подручја су око 45 мегавата. За подручје јаловине планирано је 500 КВ, а за систем за вађење и транспорт воде од Дрине до прерађивачког комплекса још 750КВ. Планирано је прикључење на постојећу гасну мрежу, а годишња употреба гаса износи 2600 ТЈ. То би цело подручје рударства и прераде износило око 54 мегавата електричне енергије.

Блумберг: Највећа опасност по животну средину коју представља рударење литијума је количина воде коју процес потроши: процењује се 500.000 литара воде по тони извађеног литијума

Вода: Рудник би требало да црпи воду из реке Дрине, 20 километара низводно, пројектовано је 1000 тона дневно (са већим максимумима) и избацује техничку или ’обрађену’ воду у реку Јадар, са максимумима од 1.000 - 2.000 тона дневно. Веће количине испуштене воде потичу из воде извучене из рудника, вероватно због употребе хемикалија у процесу. Ову разлику компанија није адекватно објаснила до сада. Просторни план такође каже да ће „Јадар и његове притоке бити регулисани за заштиту од поплава“.

Транспорт: Заједно са путном инфраструктуром која се односи на рударски комплекс, планирано је проширење и изградња нових путева. План изградње новог пута Ваљево-Лозница изгласала је општина Лозница упркос протестима мештана. У плану је такође реконструкција постојеће пруге Рума - Шабац - граница - (Зворник Нови), као и изградња нове пруге Ваљево - Лозница.

(Данас, НСПМ, ejatlas.org)