четвртак, 02. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Томислав Николић: Интерес Србије је да не изгубимо Русију као заштитника, и да не будемо у свађи са ЕУ
Хроника

Томислав Николић: Интерес Србије је да не изгубимо Русију као заштитника, и да не будемо у свађи са ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 13. август 2014.

Београд - Председник Србије Томислав Николић поручио је да жели што скорији прекид непријатељстава у Украјини, не само због специфичне позиције Србије, већ, пре свега, због интереса грађана који живе на кризном подручју.

- Ако се договоре, биће то на добро народа. Ако се не договоре, онда ће то бити на зло народа, настрадаће народ у источној Украјни, то је очигледно - оценио је Николић и додао да је имао прилику да се на примеру бивше Југославије увери како страда народ и како изгледа када се умешају велики и почну сами да одлучују о нечијој судбини.

Говорећи о позицији Србије у украјинској кризи, Николић каже да је уверен да морамо да останемо на позицији инсистирања на међународном праву и правди, што сасвим јасно значи да Србија признаје Украјну у границама у којима је чланица УН, и да то тражи и за себе .

- Када би се Србија опредељивала према симпатијама, ко зна како би се понашала у било којој, па и у овој кризи, али Србија мора да се опредељује према међународном праву и према својим интересима, а наш је интерес да једног дана не изгубимо Русију као заштитника у Савету безбедности УН, али нам је интерес и да не будемо у свађи са ЕУ - објаснио је Николић за Тањуг уочи одласка на одмор.

Наводећи да притисци вероватно постоје, али да њему лично "нико није рекао ни једну једину реч", те да не зна да ли неког другог "притискају", Николић је поручио да би свако у тој ситуацији требало да пред собом има судбину Србије, Устав Србије, а пре свега своје изговорене речи и жеље градјана Србије.

А жеље грађана су, како каже, јасне - као што не смемо да признамо независност Косова и Метохије, не смемо да признамо ни независност Крима или његово прукључење Руској Федерацији.

Подсетивши да је Србија бомбардована због наводне прекомерне употребе силе, иако, како каже, није испалила ниједан хитац у намери да успостави контролу на својој територији, Николић примећује да у Украјини важе нека друга правила - тамо војска ратује против својих грађана, док неке државе бомбардују неке друге државе и за то још добију подршку...

Због таквих околности Николић упозорава да би нас свако ко нас доведе у ситуацију да се опредељујемо, довео истовремено у ситуацију да останемо без пола пријатеља у свету.

- Србија је свесна да би опредељивањем за једну од страна у овом сукобу изгубила једног од два драгоцена пријатеља, или ЕУ или Руску Федерацију и зато би поштовање за нашу позицију требало да имају и Москва и Брисел - уверен је председник.

Најављујући изузетно динамичну дипломатску активност у наредном периоду, Николић је пре свега поменуо посету руског председника Владимира Путина у октобру, али и највиших државних званичника Кине који у Београду треба да додју на отварање моста Земун -Борча.

Те две посете, уверен је председник Николић, биле би доказ да је Србија отворена према свету тако да има ослонац на све стране.

Имајући, међутим, у виду финансијску ситуацију у држави, Николић наводи да ће наредном периоду дипломатска активност бити више усмерена на доласке страних гостију, него на његове посете другим земљама.

- Ја сам на сву срећу прошле године обишао све земље у окружењу и сада је време да ти председници додју да узврате посету. Са изузетком Словеније и Хрватске, где треба отићи, код свих осталих смо били - казао је Николић Тањугу у разговору пред свој одмор и најавио своје присуство на Генералној скупштини УН.

Такође, Србију ће, вероватно, у склопу обележавања стогодишњјице отпочињања Првог светског рата, посетити и председник Аустрије.

Планирано је, како каже, да делегације две земље заједнички одају почаст жртвама, вероватно у цркви у Лазаревцу у којој су заједно сахрањене хиљаде српских и аустроугорских војника.

- Ову годину треба провести у симболичном обележавању пријатељства и раскидања са непријатељством - закључио је Николић.

Уз констатацију да је учинио све сто је у његовом делокругу рада да обезбеди што већу помоћ за санацију стете од поплава, Николић је најавио да ће наставити да ради на привлачењу инвеститора.

У том смислу је, каже, уверен да ће Русија и ЕУ због обостраног интереса морати да се договоре о Јужном току, а да ће Србија, као транзитна држава и чвориште на његовој траси, бити само на добитку од тог пројекта.

- ЕУ ће сигурно морати да се са Русијом договара о томе да ли Јужни ток може да буде некакав преседан, као што је била Британија, или мора потпуно да се уклапа у правила Европске уније. А Русија мора да размисли да ли јој је интерес да свој гас преко Јужног тока прода у још седам-осам земаља важнији од тога да оствари монопол на гасоводу - рекао је Николић.

Србија зато, сматра, нема разлога за забринутост кад је реч о користима од "Јужног тока", али има разлога да брине због садашње ситуације у којој скупо плаћа транзит руског гаса преко Мађарске.

Јер, како је оценио, Бугарска привременим одустајањем од пројекта с правом штити свој интерес у ЕУ, али Србија у медјувремену, у ишчекивању договора Брисела и Москве, може да отпочне радове уз финансирање из Русије.

- Договорили смо се да се гасовод кроз Србију изгради и да чекамо прикључење Бугарске, јер после ће бити много мање времена него што га имамо данас и мислим да бисмо могли до краја децембра ове године да бар 30 километара цевовода урадимо кроз Србију - рекао је Николић.

Тај посао ће, према његовим речима, углавном изводити градјевинске фирме из Србије, које ће директно, без посредника, уговарати послове са предузећем "Јужни ток".

- Ми, дакле, добијамо потпуно бесплатну инвестицију, која нам обезбеђује енергетску сигурност и омогућава да наплаћујемо транзит гаса чак и од тако развијених држава као што су Аустрија и Италија - закључио је Николић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер