Томас Парсонс: Идентификовано 6.606 жртава повезаних с падом Сребренице 1995.

Томас Парсонс изјавио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да је Међународна комисија за нестала лица (ИЦМП) до сада ДНК анализом идентификовала 6.606 жртава ексхумираних из гробница повезаних са падом Сребренице у јулу 1995. године.

Сведок оптужбе Парсонс, директор ИЦМП за судску медицину, посведочио је да су жртве идентификоване на основу упоређења њихових ДНК узорака за узорцима које су Комисији дале њихове породице.

Посмртни остаци још 166 особа из гробница повезаних са Сребреницом нису могли бити идентификовани због недостатка ДНК узорака за упоређивање, напоменуо је сведок.

Ако се и неидентификовани уброје, према речима Парсонса, укупан број жртава из масовних гробница насталих у јулу и августу 1995. износио би 6.772.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант Војске РС, оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице које је ВРС, по оптужници, стрељала у данима пошто је 11. јула 1995. године заузела ту енклаву у источној Босни.

Сведок Парсонс напоменуо је да је у извештају који је раније поднео тужиоцима број идентификованих жртава био 6.530, али да је затим порастао на 6.606, о чему је он прекјуче обавестио тужилаштво и одбрану.

Караџићев правни саветник Питер Робинсон поставио је питање тужилаштву да ли тврди да су све жртве биле организовано стрељане или да међу њима има и погинулих у борбама.

Тужилац Квеке Вандерпује одговорио је да је "огромна већина" жртава убијена у "масовним егзекуцијама наведеним у оптужници".

Списак идентификованих жртава прихваћен је као доказ против Караџића.

На захтев тужиоца Вандерпуја списак ће за сада остати недоступан јавности због могућности да све породице жртава још нису обавештене о идентификацији.

Расправно веће накнадно ће одлучити о захтеву Караџићеве одбране да списак жртава буде јаван, како би рад комисије која их је идентификовала могао бити изложен провери јавности.

Сведок Парсонс је назначио да су све идентификоване жртве, према тврдњи њихових породица, нестале или из околине базе Унпрофора у Поточарима "где су избеглице из Сребренице потражиле уточиште пред надолазећом ВРС" или из колоне од више хиљада мушкараца која је покушала да се из обруча око Сребренице шумом пробије ка Тузли.

Оптужени Караџић, који се брани сам, оспоравао је непристрасност ИЦМП на почетку унакрсног испитивања Парсонса, тврдећи да је контролише Стејт департмент САД.

Сведок је то одбацио, рекавши да контролу над Комисијом спроводи управни одбор.

Унакрсно испитивање Парсонса, Караџић ће наставити сутра.

Бивши председник РС оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95. године.

Тужилаштво очекује да ће доказни поступак у предмету против Караџића завршити до краја априла, саопштио је данас представник тужилаштва Александар Контић.

Из канцеларије тужилаштва синоћ је саопштено да ће оптужба одустати од 32 сведока, док 21 сведок постаје "резервни", како би доказни поступак могао да буде окончан за 300 сати, колико је одобрило судско веће.

Представник Трибунала Мартин Петров изјавио је да ће британски судија Хауард Морисон, који је недавно изабран за судију Међународног кривичног суда, остати у судском већу Трибунала за бившу Југославију пред којим је предмет против Караџића.

"Судија Морисон неће се укључити у судски процес Међународног кривичног суда док не буде завршено суђење Караџићу", рекао је Петров на редовном брифингу за новинаре у Хагу.

Караџић је данас званично обавестио власти Грчке да намерава позвати председника Каролоса Папуљаса за сведока одбране у Хашком трибуналу.

Караџић у писму наводи како претпоставља да Папуљас неће желети да се појави као сведок добровољно, да очекује да буде обавештен уколико се испостави да није у праву и да ће у супротном тражити да судско веће изда обавезујући налог за његово присуство.

Судско веће јуче је одбило захтев Караџића да се Папуљасу изда налог којим би се, под претњом новчане и/или затворске казне, обавезао да разговара са представником одбране.

Одбрана је тај интервју тражила како би Папуљас, који је од 1993. до 1996, као министар иностраних послова Грчке био укључен у мировне преговоре о БиХ, потврдио које је напоре Караџић уложио на постизању мира.

Грчка се тим позивима противила, позивајући се, између осталог, на домаће законодавство које не предвиђа примену налога међународних судова на шефа државе.

(Агенције-Мондо)