уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Теодор Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији о Хагу
Хроника

Теодор Мерон: Није ми место на Јеремићевој конференцији о Хагу

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. април 2013.

Вашингтон – „Није само Међународни трибунал за бившу Југославију него су и сва три међународна суда или трибунала одбили позив за учешће на тематској конференцији коју је сазвао господин Јеремић. Као што сви знате, он је тај скуп сазвао као реакцију на одређене пресуде и то поставља фундаментално питање поштовања суда и владавине права, а сем тога то није скуп на коме би моје учешће дало неки значајан допринос”.

Ово је на јучерашњој трибини „Како хашки судови и трибунали штите људска права”, одржаној у вашингтонској „Брукингс институцији”, изјавио председник Трибунала за бившу Југославију Теодор Мерон, објашњавајући одбијање учешћа на једнодневној конференцији Генералне скупштине коју је за 10. април сазвао њен председник Вук Јеремић.

Судија Мерон је гостовање у „Брукингсу”, најстаријем америчком политичком институту (1915), искористио и да објасни нека неразумевања рада трибунала којим председава, а поготово значење ослобађајућих пресуда. „Таква одлука суда не значи да злочини нису почињени, већ само да није доказана кривица осумњичених. Ми не пресуђујемо да ли је неко невин него само да ли је неко крив за неки конкретни злочин и то само на основи чињеница предмета. Ограничени смо доказима и процедуром и не можемо да имамо никакву ширу агенду.”

Амерички амбасадор за питања ратних злочина Стивен Реп је објаснио сврсисходност политичких, дипломатских и других притисака на поједине државе из којих су осумњичени за ратне злочине, изневши пример да бивши председник Србије не би стигао до Хага да САД и друге земље нису запретиле да ће бојкотовати донаторску конференцију за обнову Србије.

Амбасадор Стивенс је открио и податак да је досад исплаћено 14 награда за дојаве које су помогле да се неки осумњичени ухапсе или осуде, кад је реч о бившој Југославији и Руанди, али, наравно, није изнео детаље о томе.

На скупу у вашингтонском институту констатовано је и америчко „отопљавање” према Међународном кривичном суду (ICC), првој сталној институцији те врсте, што се види и по управо објављеном проширењу листе награда (од 5 милиона долара), за помоћ у хапшењу осумњичених, којих, према речима главне тужитељке ICC, сада има 12.

М. Мишић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер