Tanjug: Sto dana Vlade Srbije

BEOGRAD - Ambiciozni, ali ostvarljivi planovi, surove reforme, boljitak za radnike, sumrak za neradnike, diplomatija u petoj brzini i pustoš koju su ostavile poplave - tako bi se u najkraćem moglo sažeti prvih sto dana vlade, koju od kraja aprila vodi premijer Aleksandar Vučić.

Premijer je, startujući, obećao da će sve što je planirano biti ispunjeno do 4. avgusta, izuzev manjih plata u javnom sektoru, i ovih se dana svode računi, a sva je prilika da će obećano biti i - ispunjeno.

Kakav je do sada rezultat - svako može da sudi pojedinačno, ali, Srbija je definitivno ušla u vrtlog reformi, istina burno, jer je na startu zaplet izazvao Zakon o radu motivisan namerom premijera da dovede stvari u red, a s obzirom da nas je nered i doveo do ivice bankrota.

Da Srbija neće bankrotirati, premijer nas je nedavno ponovo uveravao, pri tome čvrsto rešen da tako kako je zakonski upristojen radni okvir moraju da se urede i drugi segmenti - privatizacija, planiranje, gradnja, stečaj, reforma javnog sektora, podsticanje privatnog, a na kraju svega, tamo negde 2017, obećao je, doći ćemo u situaciju da kažemo da smo smanjili javni dug, da smo izašli iz fiskalne krize i da živimo bolje.

Vučić je planove i ljude s kojima namerava da ih ostvari predstavio pred poslanicima i građanima 27. aprila.

Već sutradan, po izboru nove vlade, takoreći prvog dana njenog mandata, u Beograd je stigla Ketrin Ešton, za Srbiju je to bila velika čast i dobar znak, a Vučić je zahvalio Eštonovoj na toj pažnji, ali i izrazio očekivanje da EU pomogne Srbiji na putu ka punopravnom članstvu

U prvih sto dana vlade premijer se sastao sa gotovo svim najvažnijim međunarodnim zvaničnicima, od nemačke kancelarke Angele Merkel, do premijera i predsednika Rusije, Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva

A u Beograd je, 5. maja, stigao komesar za proširenje Štefan File, kome je premijer predstavio srpski plan napredovanja ka EU.

Prvu zvaničnu posetu nekoj zemlji u svojstvu premijera Vučić je imao 13. maja - u Sarajevo je, na razgovor s predsedavajućim predsedništva Vjekoslavom Bevandom, došao, kako je rekao, kao prijatelj.

Dan nakon te posete, Srbiju je zadesila katastrofa i, umesto da punim zamahom krene u reforme i oživljavanja privrede, zemlja se početkom maja našla poplavljena, bujice katastrofalnih razmera nanele su građanima ogromne nevolje - izgubljeni su ljudski životi, a materijalna šteta je procenjena na milijardu i po evra.

Evakuacija ljudi počela je 14. maja, 15. maja vlada je proglasila vanredno stanje u zemlji, ono je ukinuto 23. maja, a u međuvremenu evakuisani su čitavi gradovi, Šabac i Mitrovicu branili su i dobrovoljci, a stradali su Obrenovac, Ub, Krupanj...

Vojska, teritorijalna odbrana i dobrovoljci branili su gradove od Save, Morave, ali i od bujica koje su neviđenom silinom rušile sve pred sobom.

Evropa, ali i prijateljske države iz celog sveta Srbiji su od početka nevolja slali pomoć, građani su pokazali neverovatnu solidarnost, a na donatorskoj konferenciji, koju je inicirao srpski predsednik Tomislav Nikolić, prikupljeno je u Briselu 16. juna 995 miliona evra najpovojnijih kredita i slobodnih sredstava evropskih fondova.

Ipak, tri četvrtine štete moraćemo da pokrijemo sami, a Srbija se nakon poplava polako vraća u normalu, uz proocenu komesara EU za regionalnu saradnju Johanesa Hana da će Brisel u situaciji s poplavama tretirati Srbiju kao državu članicu i da bi za godinu dana u poplavama pogođenim područjima ponovo sve moglo da bude dovedeno u red.

Konačno, premijer je vise puta ponovio obećanje da će svi koji su ostali bez kuća dobiti krov nad glavom do septembra.

Diplomatska aktivnost i na domaćem i na terenu Evrope bila je izuzetna u prethodna tri meseca, a u taj su se posao uključili gotovo svi ministri u Vučićevom kabinetu.

Za Srbiju posebno značajne bile su posete premijera Berlinu, gde je 11. juna imao susret s kancelarkom Angelom Merkel, ali i s nemačkim privrenicima koje je pozvao da ulažu u Srbiju, uz obećanje da će vlada planira da sprovede u narednom periodu mere koje će poboljšati poslovni ambijent.

U Moskvi se Vučić 8. jula sastao s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Te dve posete učvrstile su Srbiju na karti Evrope kao pouzdanog partnera u političkim, ali i ekonomskim razmerama.

S Rusima smo, pored toga, "ispeglali" neke odnose u vezi s Južnim tokom, gasom, izvozom, ostalo je da se regulišu još neka manja, tehnička pitanja.

Izuzetno značajna bila je i poseta premijera Vučića Francuskoj 3. jula, pre svega njegov razgovor s tamošnjim premijerom Manuelom Valsom i ministrom ekonomije, privrednog oporavka i digitalne ekonomije Arnom Monteburom.

Sastao se i sa predstavnicima najvećih francuskih kompanija okupljenih u udruženju MEDEF (Mouvement des entreprises de France) i uputio poziv francuskim kompanijama da u što većem broju investiraju u Srbiju.

Početkom juna premijer je bio u poseti Austriji, gde se susreo sa predsednikom te zemlje Hajncom Fišerom, ministarka bez portfelja zadzžena za evrointegracije Jadranka Joksimović s direktorom Direktorata za proširenje Evropske komisije Žanom Erikom Pakeom, a potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa ambasadorom Slovačke Janom Varšoom.

Master plan projekta "BEOGRAD NA VODI" predstavljen je 27. juna, uz zahvalnost investitorima iz Ujedinjenih arapskih emirata

A dan kasnije promovisan je čitav jedan novi grad - Andrićgrad, a povodom 100. godišnjice Sarajevskog atentata, ali i sećanja na velikog nobelovca Ivu Andrića, što su zajedno upriličile Srbija i Republika Srpska, a po ideji reditelja Emira Kusturice.

U prethodna su tri meseca pojedine firme koje godinama tavore dobile bar neku nadu da se mogu izvući iz krize, pa je tako ministar privrede Dušan Vujović ohrabrio radnike Pirota i Prvog maja da će ih država podržati sa oko 6,6 miliona dinara,

Premijer je saopštio da će Er Srbija od iduće godine leteti direktno za SAD, a ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović i državni sekretar za evropske poslove Ministarstva spoljnih poslova Francuske Arlem Dezir najavili su u Beogradu intenziviranje saradnje dveju zemalja.

Poseta Vučića Nemačkoj krajem juna bila je izuzetno korisna, Srbija je dobila pohvale za dijalog s Prištinom, bolje odnose sa susedima, ekonomske i druge reforme.

Imali smo zajedničku sednicu vlada Srbije i Mađarske, modernizovaćemo prugu Subotica - Segedin - Baja, a ministar prosvete Srđan Verbić u Briselu je potpisao dokument o priključenju Srbije novom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje i inovacije Horizont 2020.

Reforme i u policiji - najpre smena svih načelnika, a zatim i velike akcije suzbijanja kriminaliteta, hapšenja za pljačku državne imovine i koruciju su nastavljena, otkrili smo i ko je najveći diler droge već dve decenije na Balkanu, a živeo je mirno, sve do sada, u sred Beograda.

Dobili smo i savremenu laboratoriju za funkcionalnu genetiku, a zahvaljujući zajedničkom HETIP projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i EU za unapređenje visokoškolskih ustanova u Srbiji uloženo 30 miliona evra.

Ovo se burno tromesečje završilo još burnijom raspravom o izmenama Zakona o radu, koje su konačno prošle i skupštinsku overu, a iz dalje je bitke sa finansijama izašao ministar Lazar Krstić.

Zakon je dobar signal investitorima da ulazu u Srbiju, omogućiće više radnih mesta i stvoriti bolji poslovni ambijent.

Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Nemačke i Francuske formirala su radnu grupu koja će se baviti pitanjima koja su od velikog značaja za Srbiju i njene građane.

Završava se baza podataka osoba sa invaliditetom, a prilikom posete ministra odbrane Bratislava Gašića Austriji tamošnji je ministar Geralt Klub inicirao uspostavljanje centralnoevropske jedinice za pomoć u elementarnim nepogodama.

U međuvremenu, za građane pogođene poplavama u Obrenovcu je počela gradnja prvih 10 stambenih objekata, useljenje je za dva meseca, a obećanje premijera ostaje - do oktobra će biti izgrađeno 600 do 800 potpuno novih kuća, (stambenih jedinica), taman koliko je nestalo u poplavama.

U toku je usvajanje drugog seta reformskih zakona - o privatizaciji i o stečaju, kao i medijskih zakona.

Takođe, otvoren je "dosije Javna preduzeća", prvim smenama direktora.

Premijer Vučić je nedavno crtu pod 100 dana rada podvukao porukom:

"Neću stati, nema odstupanja od reformi ni za jotu".

Strani političari o sto dana vlade

Bivši šef italijanske diplomatije i evropski komesar, Franko Fratini ocenjuje da je vlada premijera Aleksandra Vučića ostvarila izuzetno pozitivne rezultate, da je razlog tome poverenje građana koje premijer uživa, te da i on i vlada imaju kapacitet da idu napred u obnovi srpske privrede, borbe protiv korupcije, jačanja pravnog sistema i napredovanja ka članstvu u EU.

"Mislim da u svim ovim oblastima premijer Vučić radi dobro, vlada je motivisana", izjavio je Fratini Tanjugu.

Predsednik Italijanskog instituta za međunarodne organizacije i jedan od međunarodnih savetnika srpske vlade, uveren je da će Srbija i njena vlada biti u stanju da prevaziđu tešku ekonomsku situaciju i da postignu važne rezultate na planu približavanja EU.

"Tokom mojih poslednjih sastanaka u Beogradu u maju, uočio sam napredak u ispunjavanju onog što je obećano, svih onih planova koji su u programu vlade", rekao je Fratini.

Upitan kako vidi napredak Srbije, imajući u vidu obećanje premijera da će izvršiti sveobuhvatne reforme u cilju oporavka privrede, finansijske konsolidacije i napretka ka EU, Fratini kaže:

"Da, mislim da će premijer i vlada biti u stanju da prevaziđu teške situacije, koje ne pogađaju samo Srbiju, već i celu Evropu i da će uspeti da postigne važne rezultate na planu pridruživanja EU."

Kad je reč o izazovima za Srbiju u narednim mesecima, Fratini kaže da će to biti otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU.

"Najveći izazov je otvoriti pre kraja godine ne samo poglavlje 32 o finansijama, već i poglavlja 23 i 24 (reforma pravosuđa, pravda i bezbednost), kako bi tokom 2015. bilo moguće konkretno primeniti ta dva ključna poglavlja", rekao je Fratini, koji je svojevremeno bio komesar EU upravo za pravosuđe.

Bone: I vreme je za rezultate

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone ocenio je da je ohrabrujuće to što je Vlada Srbije uvidela potrebu za reformom važnih zakona, poput Zakona o radu, i što je svesna da ne treba gubiti vreme.

Građani Srbije su, prema njegovom mišljenju, takođe pokazali da su spremni za reforme i da razumeju potrebu da se menja društvo u cilju napretka.

"Tu volju i podršku vlada mora sada da iskoristi za otpočinjanje reformi i da konačno pokaže rezultate", rekao je Bone Tanjugu, povodom 100 dana rada vlade.

On je primetio da je vlada imala naročito težak početak mandata, i da je malo predugo trebalo da se krene u reforme.

Bone takođe ukazuje da su reforme koje vlada najavljuje zaista velike, a problemi kompleksni, te da je u takvim okolnostima uvek neophodno uključiti i opoziciju i druge faktore civilnog društva.

Vlada nije jedina koja ima odgovor na sva pitanja, nužni su razgovori o sprovođenju reformi, jer će one, navodi nemački anačitičar, pogoditi sve i potreban je otvoren dijalog.

"Zbog toga mislim da je ubuduće o svim planiranim reformama potrebano razgovarati onoliko vremena koliko je potrebno, u parlamentu i u javnosti, i omogućiti da se čuju sva mišljenja, kako bi se pronašli najbolji mogući odgovori na sve probleme koji Srbija ima", rekao je Bone.

Mrsić: Isti problemi, dobra saradnja

Ministar rada i penzionog sistema Hrvatske Mirando Mrsić ocenio je da se vlade u Beogradu i Zagrebu suočavaju sa istim problemima po pitanju bužeta, nezaposlenosti, nesređenog tržista rada, kao i investicija, ali o učincima srpske vlade nije mogao da govori, jer mu, kaže, nedostaje potpuniji uvid.

Mrsić, međutim, u izjavi Tanjugu ističe veoma dobru saradnju sa Ministarstvom rada Srbije, koja je, po njemu, veoma važna s obzirom na činjenicu da dve zemlje dele pobrojane probleme.

"Činjenica je da smo mi deo EU, odnosno deo smo evropskog tržišta, i da će naš razvoj ići nešto brže, ali će i Srbija vlo brzo tim putem", rekao je Mrsić.

Prema njegovim rečima, u planu je više zajedničkih aktivnosti dva ministarstva u oblasti rada i zapošljavanja budući da, kako je rekao, Hrvatska nastoji da pomogne Srbiji u procesu pristupanja EU.

"Odmah po izdvajanju ministarstva rada iz resora privrede uspostavili smo saradnju sa kolegama u Srbiji i imali smo već razmenu delegacija", kazao je Mrsić i najavio uzajamne posete srpskog ministra Aleksandra Vulina Zagrebu i njegov dolazak u Beograd.

Saradnja je, dodao je, dogovorena i na nivou već formiranih radnih grupa i inspektorata.

Mrsić kaže da je dosta stvari i problema koje dve države imaju otklonjeno saradnjom sa nadležnima u Srbiji, a kao primer je naveo redovnu isplatu penzija državljanima Hrvatske koji su to pravo ostvarili u Srbiji i obrnuto.

Napominje da još uvek ima poteškoća sa penzijama koje su isplaćivane na područjima na kojima je bilo ratnih dejstava.

"O tome razgovaramo već duže vreme i dogovorili smo se da taj problem rešavamo u okviru sporazuma o socijalnoj politici koji predstoji, a u kojem će biti regulisano pitanje socijalnih davanja i penzija", najavio je Mrsić i dodao da su pregovori o tome u toku.

Hrvatski ministar rada očekuje intenziviranje saradnje ispektorata rada Srbije i Hrvatske, posebno u oblasti "rada na crno".

Najavio je i da će krajem godine u Hrvatskoj biti održana konferencija na kojoj će učestvovati ministri rada i direktori inspektorata rada iz zemalja okruženja i EU.

"Na tom području očekujemo blisku saradnju, a s druge strane očekujem saradnju između dva zavoda za zapošljavanje", rekao je Mrsić istakavši da zavod u Hrvatskoj ima dobra iskustva u uspostavljanju mehanizama aktivne politike zapošljavanja, posebno zapošljavanja mladih.

Stoga, dodao je, i na tom planu očekuje dobru saradnju.

Knap: Nadamo se da će vlada nastaviti jednako odlučno

Predsednik Privredne komore Nemačke u Beogradu Martin Knap smatra da je prerano za ocenu učinka srpske vlade u prvih 100 dana rada, ali ističe da se nada da će "nastaviti jednako odlučno" da dela.

Upitan kako procenjuje dokle je Srbija odmakla u rešavanju ključnih pitanja i da li je ostvarila napredak na putu ka EU i reformi, Knap za Tanjug kaže: "Prerano je da bi na ovo pitanje mogao da se da konačan odgovor. Planiranje je jedno, a kreiranje novih zakona drugo. Ima mnogo detalja koje bi trebalo razmotriti. Zakon o radu, primera radi, čije se donošenje odlagalo godinama, usvojen je u roku od nekoliko meseci. Nadamo se da će vlada nastaviti jednako odlučno".

On smatra da su pred Vladom Srbije veliki izazovi, od finansijske situacije u javnom sektoru, do pozicije Srbije u odnosu na trenutnu krizu između Evrope i Rusije. Teško je reći, ističe, koji bi od tih izazova bio najveći, ali očekuje da vlada i nakon sto dana nastaviti da radi, kako kaže, jednako odlučno.

(Tanjug)