петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Танјуг: Сто дана Владе Србије
Хроника

Танјуг: Сто дана Владе Србије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 01. август 2014.

БЕОГРАД - Амбициозни, али остварљиви планови, сурове реформе, бољитак за раднике, сумрак за нераднике, дипломатија у петој брзини и пустош коју су оставиле поплаве - тако би се у најкраћем могло сажети првих сто дана владе, коју од краја априла води премијер Александар Вучић.

Премијер је, стартујући, обећао да ће све што је планирано бити испуњено до 4. августа, изузев мањих плата у јавном сектору, и ових се дана своде рачуни, а сва је прилика да ће обећано бити и - испуњено.

Какав је до сада резултат - свако може да суди појединачно, али, Србија је дефинитивно ушла у вртлог реформи, истина бурно, јер је на старту заплет изазвао Закон о раду мотивисан намером премијера да доведе ствари у ред, а с обзиром да нас је неред и довео до ивице банкрота.

Да Србија неће банкротирати, премијер нас је недавно поново уверавао, при томе чврсто решен да тако како је законски упристојен радни оквир морају да се уреде и други сегменти - приватизација, планирање, градња, стечај, реформа јавног сектора, подстицање приватног, а на крају свега, тамо негде 2017, обећао је, доћи ћемо у ситуацију да кажемо да смо смањили јавни дуг, да смо изашли из фискалне кризе и да живимо боље.

Вучић је планове и људе с којима намерава да их оствари представио пред посланицима и грађанима 27. априла.

Већ сутрадан, по избору нове владе, такорећи првог дана њеног мандата, у Београд је стигла Кетрин Ештон, за Србију је то била велика част и добар знак, а Вучић је захвалио Ештоновој на тој пажњи, али и изразио очекивање да ЕУ помогне Србији на путу ка пуноправном чланству

У првих сто дана владе премијер се састао са готово свим најважнијим међународним званичницима, од немачке канцеларке Ангеле Меркел, до премијера и председника Русије, Владимира Путина и Дмитрија Медведева

А у Београд је, 5. маја, стигао комесар за проширење Штефан Филе, коме је премијер представио српски план напредовања ка ЕУ.

Прву званичну посету некој земљи у својству премијера Вучић је имао 13. маја - у Сарајево је, на разговор с председавајућим председништва Вјекославом Бевандом, дошао, како је рекао, као пријатељ.

Дан након те посете, Србију је задесила катастрофа и, уместо да пуним замахом крене у реформе и оживљавања привреде, земља се почетком маја нашла поплављена, бујице катастрофалних размера нанеле су грађанима огромне невоље - изгубљени су људски животи, а материјална штета је процењена на милијарду и по евра.

Евакуација људи почела је 14. маја, 15. маја влада је прогласила ванредно стање у земљи, оно је укинуто 23. маја, а у међувремену евакуисани су читави градови, Шабац и Митровицу бранили су и добровољци, а страдали су Обреновац, Уб, Крупањ...

Војска, територијална одбрана и добровољци бранили су градове од Саве, Мораве, али и од бујица које су невиђеном силином рушиле све пред собом.

Европа, али и пријатељске државе из целог света Србији су од почетка невоља слали помоћ, грађани су показали невероватну солидарност, а на донаторској конференцији, коју је иницирао српски председник Томислав Николић, прикупљено је у Бриселу 16. јуна 995 милиона евра најповојнијих кредита и слободних средстава европских фондова.

Ипак, три четвртине штете мораћемо да покријемо сами, а Србија се након поплава полако враћа у нормалу, уз прооцену комесара ЕУ за регионалну сарадњу Јоханеса Хана да ће Брисел у ситуацији с поплавама третирати Србију као државу чланицу и да би за годину дана у поплавама погођеним подручјима поново све могло да буде доведено у ред.

Коначно, премијер је висе пута поновио обећање да ће сви који су остали без кућа добити кров над главом до септембра.

Дипломатска активност и на домаћем и на терену Европе била је изузетна у претходна три месеца, а у тај су се посао укључили готово сви министри у Вучићевом кабинету.

За Србију посебно значајне биле су посете премијера Берлину, где је 11. јуна имао сусрет с канцеларком Ангелом Меркел, али и с немачким привреницима које је позвао да улажу у Србију, уз обећање да ће влада планира да спроведе у наредном периоду мере које ће побољшати пословни амбијент.

У Москви се Вучић 8. јула састао с председником Руске Федерације Владимиром Путином.

Те две посете учврстиле су Србију на карти Европе као поузданог партнера у политичким, али и економским размерама.

С Русима смо, поред тога, "испеглали" неке односе у вези с Јужним током, гасом, извозом, остало је да се регулишу још нека мања, техничка питања.

Изузетно значајна била је и посета премијера Вучића Француској 3. јула, пре свега његов разговор с тамошњим премијером Мануелом Валсом и министром економије, привредног опоравка и дигиталне економије Арном Монтебуром.

Састао се и са представницима највећих француских компанија окупљених у удружењу МЕДЕФ (Mouvement des entreprises de France) и упутио позив француским компанијама да у што већем броју инвестирају у Србију.

Почетком јуна премијер је био у посети Аустрији, где се сусрео са председником те земље Хајнцом Фишером, министарка без портфеља задзжена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић с директором Директората за проширење Европске комисије Жаном Ериком Пакеом, а потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић са амбасадором Словачке Јаном Варшоом.

Мастер план пројекта "БЕОГРАД НА ВОДИ" представљен је 27. јуна, уз захвалност инвеститорима из Уједињених арапских емирата

А дан касније промовисан је читав један нови град - Андрићград, а поводом 100. годишњице Сарајевског атентата, али и сећања на великог нобеловца Иву Андрића, што су заједно уприличиле Србија и Република Српска, а по идеји редитеља Емира Кустурице.

У претходна су три месеца поједине фирме које годинама таворе добиле бар неку наду да се могу извући из кризе, па је тако министар привреде Душан Вујовић охрабрио раднике Пирота и Првог маја да ће их држава подржати са око 6,6 милиона динара,

Премијер је саопштио да ће Ер Србија од идуће године летети директно за САД, а министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић и државни секретар за европске послове Министарства спољних послова Француске Арлем Дезир најавили су у Београду интензивирање сарадње двеју земаља.

Посета Вучића Немачкој крајем јуна била је изузетно корисна, Србија је добила похвале за дијалог с Приштином, боље односе са суседима, економске и друге реформе.

Имали смо заједничку седницу влада Србије и Мађарске, модернизоваћемо пругу Суботица - Сегедин - Баја, а министар просвете Срђан Вербић у Бриселу је потписао документ о прикључењу Србије новом оквирном програму Европске уније за истраживање и иновације Хоризонт 2020.

Реформе и у полицији - најпре смена свих начелника, а затим и велике акције сузбијања криминалитета, хапшења за пљачку државне имовине и коруцију су настављена, открили смо и ко је највећи дилер дроге већ две деценије на Балкану, а живео је мирно, све до сада, у сред Београда.

Добили смо и савремену лабораторију за функционалну генетику, а захваљујући заједничком ХЕТИП пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и ЕУ за унапређење високошколских установа у Србији уложено 30 милиона евра.

Ово се бурно тромесечје завршило још бурнијом расправом о изменама Закона о раду, које су коначно прошле и скупштинску оверу, а из даље је битке са финансијама изашао министар Лазар Крстић.

Закон је добар сигнал инвеститорима да улазу у Србију, омогућиће више радних места и створити бољи пословни амбијент.

Министарства унутрашњих послова Србије, Немачке и Француске формирала су радну групу која ће се бавити питањима која су од великог значаја за Србију и њене грађане.

Завршава се база података особа са инвалидитетом, а приликом посете министра одбране Братислава Гашића Аустрији тамошњи је министар Гералт Клуб иницирао успостављање централноевропске јединице за помоћ у елементарним непогодама.

У међувремену, за грађане погођене поплавама у Обреновцу је почела градња првих 10 стамбених објеката, усељење је за два месеца, а обећање премијера остаје - до октобра ће бити изграђено 600 до 800 потпуно нових кућа, (стамбених јединица), таман колико је нестало у поплавама.

У току је усвајање другог сета реформских закона - о приватизацији и о стечају, као и медијских закона.

Такође, отворен је "досије Јавна предузећа", првим сменама директора.

Премијер Вучић је недавно црту под 100 дана рада подвукао поруком:

"Нећу стати, нема одступања од реформи ни за јоту".

Страни политичари о сто дана владе

Бивши шеф италијанске дипломатије и европски комесар, Франко Фратини оцењује да је влада премијера Александра Вучића остварила изузетно позитивне резултате, да је разлог томе поверење грађана које премијер ужива, те да и он и влада имају капацитет да иду напред у обнови српске привреде, борбе против корупције, јачања правног система и напредовања ка чланству у ЕУ.

"Мислим да у свим овим областима премијер Вучић ради добро, влада је мотивисана", изјавио је Фратини Танјугу.

Председник Италијанског института за међународне организације и један од међународних саветника српске владе, уверен је да ће Србија и њена влада бити у стању да превазиђу тешку економску ситуацију и да постигну важне резултате на плану приближавања ЕУ.

"Током мојих последњих састанака у Београду у мају, уочио сам напредак у испуњавању оног што је обећано, свих оних планова који су у програму владе", рекао је Фратини.

Упитан како види напредак Србије, имајући у виду обећање премијера да ће извршити свеобухватне реформе у циљу опоравка привреде, финансијске консолидације и напретка ка ЕУ, Фратини каже:

"Да, мислим да ће премијер и влада бити у стању да превазиђу тешке ситуације, које не погађају само Србију, већ и целу Европу и да ће успети да постигне важне резултате на плану придруживања ЕУ."

Кад је реч о изазовима за Србију у наредним месецима, Фратини каже да ће то бити отварање поглавља у преговорима са ЕУ.

"Највећи изазов је отворити пре краја године не само поглавље 32 о финансијама, већ и поглавља 23 и 24 (реформа правосуђа, правда и безбедност), како би током 2015. било могуће конкретно применити та два кључна поглавља", рекао је Фратини, који је својевремено био комесар ЕУ управо за правосуђе.

Боне: И време је за резултате

Директор Фондације Конрад Аденауер у Београду Хенри Боне оценио је да је охрабрујуће то што је Влада Србије увидела потребу за реформом важних закона, попут Закона о раду, и што је свесна да не треба губити време.

Грађани Србије су, према његовом мишљењу, такође показали да су спремни за реформе и да разумеју потребу да се мења друштво у циљу напретка.

"Ту вољу и подршку влада мора сада да искористи за отпочињање реформи и да коначно покаже резултате", рекао је Боне Танјугу, поводом 100 дана рада владе.

Он је приметио да је влада имала нарочито тежак почетак мандата, и да је мало предуго требало да се крене у реформе.

Боне такође указује да су реформе које влада најављује заиста велике, а проблеми комплексни, те да је у таквим околностима увек неопходно укључити и опозицију и друге факторе цивилног друштва.

Влада није једина која има одговор на сва питања, нужни су разговори о спровођењу реформи, јер ће оне, наводи немачки аначитичар, погодити све и потребан је отворен дијалог.

"Због тога мислим да је убудуће о свим планираним реформама потребано разговарати онолико времена колико је потребно, у парламенту и у јавности, и омогућити да се чују сва мишљења, како би се пронашли најбољи могући одговори на све проблеме који Србија има", рекао је Боне.

Мрсић: Исти проблеми, добра сарадња

Министар рада и пензионог система Хрватске Мирандо Мрсић оценио је да се владе у Београду и Загребу суочавају са истим проблемима по питању бужета, незапослености, несређеног тржиста рада, као и инвестиција, али о учинцима српске владе није могао да говори, јер му, каже, недостаје потпунији увид.

Мрсић, међутим, у изјави Тањугу истиче веома добру сарадњу са Министарством рада Србије, која је, по њему, веома важна с обзиром на чињеницу да две земље деле побројане проблеме.

"Чињеница је да смо ми део ЕУ, односно део смо европског тржишта, и да ће наш развој ићи нешто брже, али ће и Србија вло брзо тим путем", рекао је Мрсић.

Према његовим речима, у плану је више заједничких активности два министарства у области рада и запошљавања будући да, како је рекао, Хрватска настоји да помогне Србији у процесу приступања ЕУ.

"Одмах по издвајању министарства рада из ресора привреде успоставили смо сарадњу са колегама у Србији и имали смо већ размену делегација", казао је Мрсић и најавио узајамне посете српског министра Александра Вулина Загребу и његов долазак у Београд.

Сарадња је, додао је, договорена и на нивоу већ формираних радних група и инспектората.

Мрсић каже да је доста ствари и проблема које две државе имају отклоњено сарадњом са надлежнима у Србији, а као пример је навео редовну исплату пензија држављанима Хрватске који су то право остварили у Србији и обрнуто.

Напомиње да још увек има потешкоћа са пензијама које су исплаћиване на подручјима на којима је било ратних дејстава.

"О томе разговарамо већ дуже време и договорили смо се да тај проблем решавамо у оквиру споразума о социјалној политици који предстоји, а у којем ће бити регулисано питање социјалних давања и пензија", најавио је Мрсић и додао да су преговори о томе у току.

Хрватски министар рада очекује интензивирање сарадње испектората рада Србије и Хрватске, посебно у области "рада на црно".

Најавио је и да ће крајем године у Хрватској бити одржана конференција на којој ће учествовати министри рада и директори инспектората рада из земаља окружења и ЕУ.

"На том подручју очекујемо блиску сарадњу, а с друге стране очекујем сарадњу између два завода за запошљавање", рекао је Мрсић истакавши да завод у Хрватској има добра искуства у успостављању механизама активне политике запошљавања, посебно запошљавања младих.

Стога, додао је, и на том плану очекује добру сарадњу.

Кнап: Надамо се да ће влада наставити једнако одлучно

Председник Привредне коморе Немачке у Београду Мартин Кнап сматра да је прерано за оцену учинка српске владе у првих 100 дана рада, али истиче да се нада да ће "наставити једнако одлучно" да дела.

Упитан како процењује докле је Србија одмакла у решавању кључних питања и да ли је остварила напредак на путу ка ЕУ и реформи, Кнап за Тањуг каже: "Прерано је да би на ово питање могао да се да коначан одговор. Планирање је једно, а креирање нових закона друго. Има много детаља које би требало размотрити. Закон о раду, примера ради, чије се доношење одлагало годинама, усвојен је у року од неколико месеци. Надамо се да ће влада наставити једнако одлучно".

Он сматра да су пред Владом Србије велики изазови, од финансијске ситуације у јавном сектору, до позиције Србије у односу на тренутну кризу између Европе и Русије. Тешко је рећи, истиче, који би од тих изазова био највећи, али очекује да влада и након сто дана наставити да ради, како каже, једнако одлучно.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер