Tanjug: Nakon Grčke, Irske i Portugala kriza stigla i na Kipar

-Nakon Grčke, Irske i Portgala finansijska i politička kriza stigla je i do Kipra.

-Vlada je podnela ostavku, bonitet za državne obveznice je smanjen, reforme ne napreduju, a svakodnevno se održavaju protesti.

Vlada je podnela ostavku, bonitet za državne obveznice je smanjen, reforme ne napreduju, a svakodnevno se održavaju protesti - nakon Grčke, Irske i Portgala finansijska i politička kriza stigla je i do Kipra.

U mornaričkoj vojnoj bazi na Kipru 11. jula došlo je do velike eksplozije municije u skladištu kada je poginulo 13 osoba, a oštećena je i najvažnija elektrana zemlje i jedan uređaj za desalinizaciju.

Od tada svakoga dana na Kipru protetsuje na hiljade ljudi zahtevajući ostavku predsednika Dimitrisa Hristofiasa jer njega smatraju odgovornim. Međutim, predsednik je odbacio sve zahteve i prošlog četvrtka raspustio vladu. Opoziciji to nije dovoljno.

Vođa opozicione Socijaldemokratske partije Janakis Omiru poručio je predsedniku da svojim propustima dovodi "zemlju u krizu u kakvoj se nije nalazila nikada u svojoj istoriji... na korak od bankrota".

Ovakva tvrdnja nije sasvim bez pokrića, jer mnogo toga na Kipru ne valja, preneo je nemački državni radio "Dojče vele".

Ova mala članica Evropske unije izložena je opasnosti da mora da zatraži pomoć evropskog fonda za spašavanje. To nije toliko pitanje propusta države koja sa 61 odsto državnog duga i novim zaduženjem od 5,3 odsto ima situaciju koja je daleko manje dramatična nego u nekim drugim članicama EU. Slično kao i kod slučaja Irske, glavni problem su kiparske banke.

One još uvek poseduju grčke državne obveznice u vrednosti od gotovo 20 milijardi evra. Ukoliko bi došlo do reprogramiranja grčkih dugova, tada bi kiparske banke izgubile veliki novac - govori se da je u igri nekoliko milijarda evra. Za zemlju čiji celi budžet iznosi 17 milijarda evra, bio bi to prevelik teret.

To nisu jedini razlozi, zbog kojih su rejtinške agencije snizile bonitet Kipra. U svojoj proceni uzele su u obzir da je privredni rast zemlje pao sa prosečnih četiri odsto tokom prethodnih 10 godina na samo dva procenta.

Razlog tome je činjenica da se rast na Kipru zasnivao pre svega na potrošnji, građevinskom bumu i jevtinim kreditima. Od kako je ekonomija stala, na videlo su izašli veliki problemi zemlje - državni aparat je prevelik, trgovinski bilans negativan.

Ima problema i u državnim institucijama. Iako se predsednik i parlament redovno biraju, obe institucije deluju ili sa previše ili sa premalo vlasti i moći.

Pozicija predsednika je toliko jaka da mu u parlamentu uopšte nije potrebna većina da bi vladao. Ako sa drugim političkim snagama želi nešto da dogovori, on to uobičajeno radi u nacionalnom veću u čijem radu učestvuju šefovi svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Tu se na tajnim sednicama dogovara o važnim stvarima i o tome šta će će se odlučivati u parlamentu.

Tako se daleko od javnosti raspravlja o najvažnijim pitanjima kao što su, na primer, ponovno ujedinjenje Kipra, što pokazuje koliko je velik nedostatak transparentnosti u političkom životu Kipra.

(Tanjug)