Танјуг: Након Грчке, Ирске и Португала криза стигла и на Кипар

-Након Грчке, Ирске и Портгала финансијска и политичка криза стигла је и до Кипра.

-Влада је поднела оставку, бонитет за државне обвезнице је смањен, реформе не напредују, а свакодневно се одржавају протести.

Влада је поднела оставку, бонитет за државне обвезнице је смањен, реформе не напредују, а свакодневно се одржавају протести - након Грчке, Ирске и Портгала финансијска и политичка криза стигла је и до Кипра.

У морнаричкој војној бази на Кипру 11. јула дошло је до велике експлозије муниције у складишту када је погинуло 13 особа, а оштећена је и најважнија електрана земље и један уређај за десалинизацију.

Од тада свакога дана на Кипру протетсује на хиљаде људи захтевајући оставку председника Димитриса Христофиаса јер њега сматрају одговорним. Међутим, председник је одбацио све захтеве и прошлог четвртка распустио владу. Опозицији то није довољно.

Вођа опозиционе Социјалдемократске партије Јанакис Омиру поручио је председнику да својим пропустима доводи "земљу у кризу у каквој се није налазила никада у својој историји... на корак од банкрота".

Оваква тврдња није сасвим без покрића, јер много тога на Кипру не ваља, пренео је немачки државни радио "Дојче веле".

Ова мала чланица Европске уније изложена је опасности да мора да затражи помоћ европског фонда за спашавање. То није толико питање пропуста државе која са 61 одсто државног дуга и новим задужењем од 5,3 одсто има ситуацију која је далеко мање драматична него у неким другим чланицама ЕУ. Слично као и код случаја Ирске, главни проблем су кипарске банке.

Оне још увек поседују грчке државне обвезнице у вредности од готово 20 милијарди евра. Уколико би дошло до репрограмирања грчких дугова, тада би кипарске банке изгубиле велики новац - говори се да је у игри неколико милијарда евра. За земљу чији цели буџет износи 17 милијарда евра, био би то превелик терет.

То нису једини разлози, због којих су рејтиншке агенције снизиле бонитет Кипра. У својој процени узеле су у обзир да је привредни раст земље пао са просечних четири одсто током претходних 10 година на само два процента.

Разлог томе је чињеница да се раст на Кипру заснивао пре свега на потрошњи, грађевинском буму и јевтиним кредитима. Од како је економија стала, на видело су изашли велики проблеми земље - државни апарат је превелик, трговински биланс негативан.

Има проблема и у државним институцијама. Иако се председник и парламент редовно бирају, обе институције делују или са превише или са премало власти и моћи.

Позиција председника је толико јака да му у парламенту уопште није потребна већина да би владао. Ако са другим политичким снагама жели нешто да договори, он то уобичајено ради у националном већу у чијем раду учествују шефови свих странака које су заступљене у парламенту. Ту се на тајним седницама договара о важним стварима и о томе шта ће ће се одлучивати у парламенту.

Тако се далеко од јавности расправља о најважнијим питањима као што су, на пример, поновно уједињење Кипра, што показује колико је велик недостатак транспарентности у политичком животу Кипра.

(Танјуг)