понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тадић и Јанукович: Велике могућности за економску сарадњу Србије и Украјине
Хроника

Тадић и Јанукович: Велике могућности за економску сарадњу Србије и Украјине

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 10. новембар 2011.

Председник Србије Борис Тадић и председник Украјине Виктор Јанукович сагласили су се данас да две државе имају велики простор за унапређење економске сарадње, и да у околностима светске економске кризе пријатељске државе треба да сарађују у највећој могућој мери.

Тадић је, првог дана званичне посете Кијеву, после разговора са председником Јануковичем, истакао да су Србија и Украјина две земље народа и културе спојени историјским и духовним везама, али да очекује да ће се у будућности те везе потврдити и на економском плану.

"Несумњиво је да у околностима кризе треба да се ослонимо на пријатеље", рекао је Тадић, истакавши да ће низ билатералних споразума коју су потписани олакшати односе пословних људи и побољшати транспорт и комункације две земље.

Двојица председника изразила су задовољство због резултата рада Међувладине српско- украјинске комисије за економску и научно-техничку сарадњу и консатовала да је потребно установити редовна годишња заседања мешовитих бизнис форума.

Председник Тадић је истакао и да је са Јануковичем постигао сагласност о потреби интензивније политичке сарадње у оквиру међународних организација као што су УН и ОЕБС, и захвалио Украјини на принципијалној подршци по питању Косова и Метохије.

Тадић је објаснио да Србија неће признати независност Косова, али да жели да пронаде компромисно решење које ће позитивно утицати на животе људи и које неће поново дестабилизовати регион.

"Сагласили смо се и да размењујемо искуства у процесу евроинтеграција. Очекујемо и позитиван став Украјине када је реч о намери Србије да постане чланица Светске трговинске организације. Сагласли смо се да у условима кризе треба пронаћи нова тржишта за пласман наших производа и да би нам ту од помоћи била већа координација", рекао је Тадић.

Председник Србије је украјинском колеги упутио и званични позив да посети Србију. Украјински председник је констатовао да је данашњи сусрет поврдио узајамну тежњу да се развију билатерални односи на добробит оба народа, и да је историјска и културна блискост сигуран темељ за развијање односа у будућности.

"Важно место у разговорима имало је и питање евроинтеграција која су од стратешког значаја и за Србију и за Украјину. Очигледно је да је за нас веома корисно размењивање искустава о сарадњи са ЕУ", рекао је Јанукович, и честитао Србији на препоруци Европске комисије да јој се додели статус кандидата.

"Пут Украјине према евроинтеграцијама је дуг и трајан и за нас је веома драгоцено да се упознамо са искуствима других земаља, и у том смислу је и искуство Србије за нас веома занимљиво", рекао је Јанукович.

Констатујући да је веома позитивно што две државе последњих година бележе константан раст трговинске размене, Јануковић је рекао да је она ипак премала ако се узме у обзир наш огромни потенцијал и заједнички интереси.

"Уверени смо и да је заједничка пословна активност од кључног значаја, између осталог српско-украјинско учешће у процесу приватизације у две земље", рекао је Јанукович.

Посета председника Тадића је, како је истакао, дала нови импулс српско-украјинским односима у свим сферама, што потврђује и договор о припремама за стварање зоне слободне трговине.

Председник Тадић ће се у петак састати са председником Врховне Раде Украјине Володимиром Литвином и премијером Миколом Азаровим.

Економски односи Србије и Украјине су далеко испод потенцијала двеју држава: робна размена је у 2010. години износила 489,4 милиона долара, од чега на спски извоз отпада 195,5 милиона долара, што знаци да је покривеност увоза извозом износила 66 одсто, а у првих девет месеци ове године је већ достигла прошлогодишњи ниво.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер