субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Т-портал: ЕУ кандидатура не гарантује Тадићу победу на изборима
Хроника

Т-портал: ЕУ кандидатура не гарантује Тадићу победу на изборима

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 03. март 2012.

Након што је Србија добила статус кандидата за чланство у Еуропској унији, очекује се да ће то придонијети стабилности регије, али и економском просперитету наших источних сусједа. И у интересу Хрватске је да Србија настави свој еуропски пут јер то значи борбу против прекограничног криминала на Балкану, али помицање еуропске границе даље на исток.

Политички аналитичар Милан Николић сматра да ће статус кандидата за чланство у Еуропској унији који је Србија добила у четвртак на самиту Еуропског вијећа бити значајан фактор који ће донијети побједу коалицији на власти чији главни носитељ је Демократска странка (ДС) Бориса Тадића.

Засад, према истраживањима јавног мнијења, Српска напредна странка (СНС) Томислава Николића води за неколико постотака, али би се она требала истопити након што је Србија добила статус кандидата, што је и темпирано да се догоди управо пред изборе, каже аналитичар Николић.

Други политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да је ријеч о важном догађају који нема епохалан значај. „Не би требало прецјењивати овај догађај који ће дати одређени вјетар у леђа владајућој коалицији и помоћи јој да равноправније изиђу на изборе. Добивањем статуса кандидата владајући су добили нешто чиме ће се моћи похвалити, уз либерализацију виза, као једно од малобројних испуњених обећања“, сматра Вукадиновић.

Из хрватске перспективе, политолог Дамир Грубиша каже да би кандидатура Србије свакако требала позитивно утјецати на мир и стабилност у регији. „Србија сада улази у сложени сустав унутар којега више неће моћи солирати и водити протурјечне и специфичне политике“, казао је Грубиша.

Кандидатура Србије, наставио је, придонијет ће смањењу тензија и рјешавању свих спорова мирним путем на еуропски начин. „Косово ће остати проблем, али не треба заборавити да у Еуропи постоји 27 неријешених спорова који се прешућују јер није конструктивно о томе разговарати“, казао је Грубиша.

Питање Косова, прича Грубиша, сигурно ће остати као мјерило за затварање појединих поглавља, а до тада ће Србија чинити уступке корак по корак.

Управо због уступака које Еуропска унија тражи Вукадиновић каже да није оптимист што се тиче даљњег напретка Србије и предвиђа дуготрајну станку. „У самој унији траје економска криза, а и постоји такозвани умор од проширења, али и у Србији која је уморна од Уније“, сматра Вукадиновић. Он објашњава да је подршка чланству у Еуропској унији пала испод 50 посто и кандидатура није добитна карта као што је била четири године. „Углавном кандидатура неће довести владајуће до побједе, а добар примјер долази и из Хрватске гдје је ХДЗ практички увео земљу у ЕУ и увјерљиво изгубио изборе“, нагласио је Вукадиновић. Као највећи проблем Вукадиновић види уступке које је Србија требала учинити око Косова и тек када је постојала могућност да крене другим путем, дана јој је кандидатура као нека значка.

Што се тиче економије, политички аналитичар Милан Николић каже да се може очекивати да би Србија сада могла очекивати и долазак страних инвестиција, али је упитно у коликом обиму јер криза тресе и Еуропску унију. „За Хрватску је битно да се настави даљње ширење Еуропске уније на исток, да не будемо у првом реду на удару вањских утјецаја на еуропске границе“, сматра Грубиша.

Такођер, наставио је, Еуропска унија ће настојати докинути негативне ефекте братства и јединства попут шверца људи, оружја и дроге кроз пројекте регионалне сурадње. Да резимирамо, Србија је ушла у дуготрајан процес уступака, непринципијелности и двоструких критерија који је Хрватска искусила на властитој кожи с неизвјесним исходом јер је ентузијазам с обје стране одавно спласнуо у овом процесу без алтернативе.

(tportal.hr)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер