Svetski savet za mir podržao Srbe na Kosovu i Metohiji

Na dvodnevnoj konferenciji evropskih pokreta za mir i Sekretarijata Svetskog saveta za mir (World Peace Council) održanoj 17. i 18. oktobra 2011. u zdanju Evropskog parlamenta u Brislu, potvrđena je principijelna osuda ilegalne secesije srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Ocenjeno je da taj akt koji su, nažalost, podržale najuticajnije članice Evropske unije i NATO, predstavlja akt grubog kršenja Povelje OUN i Završnog dokumenta OEBS-a (KEBS-a), bez presedana, i izvor stalne opasnosti po mir i stabilnost. Osuđen terorizam, sistematsko nasilje i svakodnevno ugrožavanje osnovnih ljudskih prava nezaštićenog srpskog stanovništva kome preti novi val etničkog čišćenja. Izražena je duboka zabrinutost što za etničko čišćenje, masovne pogrome, trgovinu ljudskim organima i druge teške zločine protiv Srba, još uvek niko nije odgovarao.

Osuđena je zloupotreba mandata misija UN i EU (UNMIK, KFOR, EULEKS) koje, kršenjem odluka SB UN i Ustava Srbije, deluju kao instrumenti stvaranja i nasilnog nametanja ilegalne kvazi države Kosovo. Izražena je najdublja zabrinutost zbog upotrebe oružja snaga pojedinih članica NATO u sastavu KFOR-a i zbog novih pretnji silom prema civilnom srpskom stanovništvu na Severu Pokrajine, kao i puna solidarnost sa mirnim naporima i rešenošću Srba da ne prihvate albansku policiju i carinu na državnoj teritoriji Srbije.

Data je podrška mirnom i trajnom političkom rešenju koje je moguće postići samo celovitom i doslednom primenom rezolucije SB UN 1244 kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Osuđen je metod pritisaka i ucena vodećih članica EU i NATO koje nastoje da iznude puzeće priznanje nasilnog oduzimanja Kosova i Metohije. Istaknuta je odgovornost UN, EU, SE i drugih međunarodnih tela da obezbede uslove za slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak preko 200.000 Srba i drugih ne-Abanaca proteranih sa Kosova i Metohije u periodu posle uspostavljanja mandata UN 1999.

Na Konferenciji u Brislu analizirana su aktuelna politička, bezbednosna, ekonomska i socijalna kretanja u svetu i njihov odraz na perpektive mira, bezbednosti i razvoja. Osuđena je politika agresije i vojnih intervencija počev od agresije NATO na Jugoslaviju 1999, preko Avganistana i Iraka, do Libije. Izražena je duboka zabrinutost zbog širenja politike pritisaka, vojnih pretnji i grubog mešavnja u unutrašnje poslove drugih zemalja pod lažnim izgovorima. Ocenjeno je da politika militarizacije i vojnog intervencionizma ima za cilj da se silom izvrši preraspodela prirodnih bogatstava, pre svega, energetskih, zatim, tržišta i strateških komunikacija i pozicija.  Ocenjeno je da je svetska ekonomska kriza posledica funkcionisanja liberalnog, korporacijskog sistema pri čemu najbogatije zemlje svim sredstvima nastoje da posledice krize prebace na leđa manje razvijenih i siromašnih. Tome se prilagođavaju vojne doktrine i planovi razvijenih zemalja i njihovih vojnih saveza.  Izražena je solidarnost sa opravdanim zahtevima masa širom sveta, za promenama koje će sprečiti beskonačno siromašenje ogromne većine i neobuzdano bogaćenje uzanog sloja plutokratije.

S druge strane, konstatovano je da su u toku duboke istorijske promene u globalnom rasporedu ekonomske i političke moći. Te promene ilustruju pojava i jačanje uticaja Šangajskog saveza, povezivanje zemalja rastućih ekonomija u okviru BRIKS-a, aktivnost Grupe-20, inicijative za formiranjem Evro-azijske ekonomske integracije i mnoge druge. One ukazuju da je na pomolu nova faza u razvoju svetskih odnosa koju će, za razliku od poslednje dekade 20. veka, karakterisati multipolarnost. U tim uslovima mirovni pokreti se bore za demokratizaciju međunarodnih odnosa, poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, veću ulogu multilateralizma, ukidanje stranih vojnih baza i preusmeravanje rastućih vojnih izdataka u razvoj. Pozitivne promene u svetskim odnosima, ocenjeno je, neće ići pravolinijski, pogotovu, ne bez otpora. NATO kao institucija hladnog rata, uz sve reforme, proširenja, nove programe i političke dimenzije, ostaje ofanzivni vojni svez za očuvanje privilegovanog položaja najbogatijih i realna opasnost za druge. NATO je faktor otpora neminovnim dubokim promenama ka multipolarizmu i demokratizaciji međunarodnih odnosa i zato mirovnih pokreti i Svetski savet za mir zahtevaju njegovo ukidanje.

Svetski savet za mir je pridruženi član ECOSOC-a (Ekonomsko socijalnog saveta UN) i objedinjava mirovne pokrete iz većine članica svetske organizacije. Konferenciji u Brislu prisustvovali su predstavnici mirovnih pokreta 27 zemalja Evrope, zatim, Indije, SAD, Kanade, Brazila. Beogradski forum za svet ravnopravnih je član Svetskog saveta za mir.

(NSPM)