четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Светска банка одобрила Србији сто милиона долара кредита за сиромашне
Хроника

Светска банка одобрила Србији сто милиона долара кредита за сиромашне

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. април 2011.

Борд директора Светске банке одобрио је Србији зајам од 100 милиона долара за помоћ сиромашним породицама. Како је саопштила Светска банка, тим програмом се за четвртину повећава број домаћинстава са ниским приходима која добију помоћ, док ће се укупан износ те помоћи за сиромашне породице са више од три члана - утростручити.

Истим планом се држи под контролом сектор плата у државном сектору, пензиони систем чини одрживијим, а уводе се реформе у систему јавних трошкова и управљања дуговима.

Једна од главних тачака ове операције је подршка усвајању новог закона о социјалној помоћи, који би омогућио повећање износа такозваног материјалног обезбеђења породице.

Те законске промене омогућиће да право на помоћ има шест чланова исте породице, уместо досадашњих пет.

Коришћење права на материјално обезбеђење породице биће проширено у сеоским областима, тако што ће ублажити критеријуме који се односе на поседовање земље. То значи да ће са пола хектара на хектар бити повећан услов за породице у којима ниједан члан није способан да ради.

Одређене угрожене групе, као породице у којима нико не може да ради или породице са једним родитељем, добиће право на 20 одсто веће материјално обезбеђење.

Неопходност да се заштите сиромашни и угрожени додатно се повећала као резултат економске кризе. Број људи који живе испод линије сиромаштва повећан је у 2009. години за 60.000, а ризици од поновног сиромашења у Србији су и даље високи , оценио је Луп Брефорт, шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Истим програмом Светске банке, учешће плата у јавном сектору Србије треба да се смањи са 10 на осам процената бруто домаћег производа и то тако што ће се унапредити јавна администрација.

Трошкови на пензије, који су највећа појединачна ставка потрошње у Србији, други су по величини у Европи и централној Азији, где су трошкови пензија, иначе, високи.

Реформе у сектору образовања и здравства, укључујући кораке ка одређивању плата на основу продуктивности, допринеће порасту продуктивности јавног сектора, оценила је Марина Вес, водећи економиста Светске банке.

Поред тога, овом операцијом се подржава напор Србије да успостави свеобухватну базу података о јавном дугу, наводи се у саопштењу Светске банке.

(Вести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер