Светска банка: Неодрживо повећање пензија на 70 одсто плате

(РТС)

Директорка Светске банке за Југоисточну Европу Џејн Армитиџ оценила је да није одрживо најављено повећање пензија у Србији на 70 одсто просечне плате у 2009. години јер би то значајно повећало дефицит буџета. Кркобабић не одустаје од повећања. 

Џејн Армитиџ је, коментаришући најаву Владе Србије да наредне године повећа пензије на ниво од 70 одсто просечне плате, нагласила да би то, чак и да у свету нема финансијске кризе, повећало буџетски дефицит Србије.

"Наша прогноза за 2009. годину показује да би то повећало дефицит за 2,7 одсто БДП-а. То није фискално одрживо и било би веома штетно у овој фази развоја Србије", упозорила је Армитиџ у интервјуу Тањугу и истакла важност отворене расправе око реформе пензионог система.
"Сви се бринемо какве ће бити пензије једног дана кад се пензионишемо, али не може се допустити да неодговорно повећање трошкова, које не можемо да приуштимо, угрози пословну климу и макроекономску стабилност која је толико важна", рекла је Армитиџ.
Ниска граница за одлазак у пензију
Армитиџ је најавила да ће се питањем пензионог система бавити следећи округли сто, који ће средином новембра у Београду организовати Центар за либерално-демократске студије и најавила да ће Светска банка довести тим стручњака ради размене искуства са другим земљама.
Пензиони систем, односно како га начинити финансијски прихватљивим - то је важна тема у многим земљама у свету. Српски систем има неке карактеристике које пензије чине још важнијом темом.
Џејн Армитиџ напомиње да је Србија има високу просечну старост становништва, а да је старосна граница за одлазак у пензију и даље прилично ниска.
Стопа незапослености у Србији је релативно висока, велики број људи и даље ради у "сивој зони", па је проценат радно способног становништва које уплаћује доприносе низак. "Светска банка ће радо понудити неке опције, искуства из суседних земаља које су решиле тај проблем", рекла је Армитиџ.
"У исто време, веома је важно старијим људима обезбедити пристојан животни стандард, јер понекад постоје бољи начини од пензионог система да се помогне стварно сиромашним људима. Могу да се уведу циљани програми", напоменула је званичница Светске банке.
Прва транша зајма у априлу 2009. 
Најављујући да ће Борд извршних директора Светске банке у априлу 2009. године одобрити прву траншу зајма Србији од 388 милиона, од укупно 600 милиона долара за изградњу Коридора 10, Армитиџ је подсетила да је реч о средствима договореним са потпредседником Владе Србије Млађаном Динкићем.
"Реализоваћемо прву рату што је пре могуће", обећала је Армитиџ и напоменула да ће брзина реализације кредита зависити од српског парламента, који треба да ратификује споразум о зајму.
Координаторка Светске банке за Југоисточну Европу подсетила је да је у блиској прошлости било случајева, када посланици нису тако брзо ратификовали зајмове.
"Разумемо политичке успоне и падове, али се надамо да ће парламент то ратификовати веома брзо, да би реализација зајма почела што пре", рекла је Џејн Армитиџ.
Говорећи о поводима њеног боравка у Београду ове недеље, Армитиџ је рекла да је у српској престоници имала разговоре са неколико министара и тимом за примену пројеката које финансира Светска банка.
"Тренутно радимо на 11 пројеката и више од 300 милиона кредита доступно је у неколико следећих година и водили смо разговоре како убрзати примену и расподелу средстава", објаснила је високи функционер Светске банке и додала да је, осим великог зајма у сектору инфраструктуре, Светска банка је спремна за преговоре о додатном финансирању реформи у сектору здравства.
Армитиџ је подсетила да Светска банка, са око 50 милиона долара годишње, пружа подршку буџету Србије. То је програм у оквиру којег банка сарађује са Владом Србије на реформи развоја приватног сектора, побољшању инвестиционе климе и ојачавању процеса спровођења стечаја, који се очекује у последњим фазама приватизације.