петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Светска банка: Криза највише погађа источну Европу и централну Азију
Хроника

Светска банка: Криза највише погађа источну Европу и централну Азију

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. октобар 2009.

Потребе за додатним финансирањем су у новим привредама Европе и централне Азије достигле највиши ниво у свету, оценио је потпредседник Светске банке за овај регион Филип ле Уру.

Говорећи на брифингу уочи годишњег састанка СБ и Међународног монетарног фонда у Истанбулу, он је упозорио да се "оно што је почело као финансијска криза претворило у социјалну и хуманитарну кризу", пренела је СБ на свом сајту.

"Као што су банке биле под притиском, тако су сада породице под озбиљним оптерећењем, јер су суочене са тим да њихови храниоци остају без посла и имају проблеме са плаћањем рачуна", рекао је Ле Уру.

Потпредседник Светске банке је подсетио да је економска и финансијска криза уследила након криза са храном и горивом, које су већ ослабиле куповну моћ становништва у региону источне Европе и централне Азије.

Истичући да је читав регион тешко погођен, он је оценио да се неке земље, попут Пољске, успешније од других боре са последицама кризе. Као супротан пример навео је Украјину и Русију, где се очекује да ће бруто друштвени производ забележити оштар пад у 2009.

Он је додао да се процењује ће у региону источне Европе и централне Азије број сиромашних у 2009. бити повећан за око 15 милиона, док је пре избијања кризе било пројектовано да ће се он смањити за 15 милиона.

Ле Уру је позвао владе у региону да убрзају реформе, истичући да ће им Светска банка помоћи да се усредсреде на четири кључне области. На првом месту је чишћење банкарског сектора, како би банке могле да финансијски подрже предузећа у развоју бизниса и отварању нових радних места.

"Уз то, треба побољшати пословну климу да би се привукао приватни страни капитал, побољшати ефикасност јавне потрошње и наставити финансирање кључних јавних улагања у инфраструктуру", рекао је Ле Уру.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер