Шведски институт: Изборна превара и застрашивање опозиције обележили изборе у Србији. Србија пример дуготрајног, постепеног „назадовања“ демократије, налази се међу земљама у којима је забележен висок ниво дезинформација

У Србији је током прошле године забележено назадовање демократије, подривање слободе медија и повећано застрашивање власти током изборног периода, наводи се у најновијем извештају о демократији шведског Института варијације демократије (В-дем).

„Избори 2023. укључивали су застрашивање опозиционих кандидата и изборну превару која је актуелну десничарску владу на челу са потпредседником Владе (Милошем) Вучевићем и његову коалицију око СНС довела до нове победе“, наводи се у извештају.

Србија је већ 10 година у групи земаља које су окарактерисане као изборне аутократије.

По индексу либералне демократије Србија је у односу на прошлу годину пала за три места и сада је на 107. позицији од 179 земаља.

У извештају „Демократија побеђује и губи на гласању“, В-дем наводи да је Србија пример „дуготрајног, постепеног назадовања“ демократије, процеса који је почео 2009, а који се наставља због, између осталог, „узнемиравања опозиције, све вец́их изборних неправилности и подривања слободе медија“.

Институт је оценио да је застрашивање власти у изборном периоду знатно повећано у 16 аутократизујућих држава, укључујући „једну од земаља Европе која се највише аутократизовала током протеклих деценија, Србији“.

Србија је такође међу земаља у којима је забележен „висок ниво дезинформација“, навео је институт и додао да се може закључити да је ширење дезинформација једно од алата које су користиле аутократизујуће власти.

У извештају се наводи да у свету има 91 демократија и 88 аутократија, али да већина светске поплације (71 одсто) живи у аутократијама, у односу на 48 одсто пре 10 година.

Највише људи, 44 одсто, живи у изборним аутократијама, док у либералним или изборним демократијама живи 29 одсто светског становништва.

Израел први пут после 50 година није више у групи либералних демократија.

Док се у источној Европи и јужној и централној Азији бележи назадовање, Латинска Америка и Кариби су остварили демократски напредак.

Аутократизација се, додаје се у извештају, одвија у 42 земље, а демократизација у 18 држава.

Институт је оценио да је слобода изражавања и даље најтеже погођена компонента демократије и да се стање у тој области прошле године погоршало у 35 земаља, док је квалитет избора опао у 23 земље.

Наводећи да ће ове године избори бити одржани у 60 земаља, а да се у 31 погоршало стање демократије, В-дем је истакао да су избори „критични догађаји“ који могу покренути демократизацију, омогућити аутократизацију или помоћи стабилизацији аутократских режима.

(Бета)