среда, 22. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сузана Грубјешић: Постоји шанса да се пријем Косова у Савет Европе одложи, тј. не нађе на дневном реду Комитета министара у мају
Хроника

Сузана Грубјешић: Постоји шанса да се пријем Косова у Савет Европе одложи, тј. не нађе на дневном реду Комитета министара у мају

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. април 2024.

Стална представница Србије при Савету Европе Сузана Грубјешић каже за РТС да постоји шанса да се пријем Приштине у Савет Европе одложи, односно да се не нађе на дневном реду састанка Комитета министара у мају.

Та шанса се указала након посете председника Вучића француском председнику Емануелу Макрону, наводи Грубјешић, преноси РТС.

Сузана Грубјешић каже да је након јучерашњег усвајања извештаја којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе најважнија степеница Комитет министара, а састанак је заказан за 16. и 17. мај.

„Да ли ће се ово мишљење које је јуче Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила наћи на дневном реду министарског састанка је нешто о чему сада не могу да говорим зато што се пре заседања ПССЕ појавила шанса коју смо стекли нашим активизмом, мислим на целу државу, на председника, на Министарство спољних послова, на нас овде, на читаву дипломатску мрежу – да се пријем Косова у Савет Европе одложи, да се та тачка не нађе на дневном реду Комитета министара”, наводи Грубјешић.

Указала је да се та шанса указала након посете председника Вучића француском председнику Емануелу Макрону.

“Уз Француску је Италија, према информацијама које имам, такође вољна да се пријем Косова у Савет Европе одложи, односно да Косово мора да испуни и преостала два услова пре него што се размишља о пријему у организацију”, додала је Грубјешић.

ЗСО – услов без кога Косово не може да размишља о пријему“

Подсетила је да су у иницијалном извештају Доре Бакојани била три услова које Приштина мора да испуни.

“Па је она променила мишљење и определила се за један услов који је испуњен – враћање после осам година земљишта манастиру Високи Дечани. Али остао је најбитнији услов – формирање ЗСО. То је услов, то је и наш став, без кога Косово не може да размишља о пријему. Такав наш став дели још једна група земаља, али најбитније је да тај став поделе и Француска и земље Квинте, јер су оне најмоћније и углавном одлучују о свему, па и о пријему нових чланица у Савет Европе”, нагласила је Грубјешић.

Истакла је да њихов став пре свега треба да утиче на остале чланице Квинте и да онда та шанса и вероватноћа постане извесност.

“На томе се углавном ради. Дан после Парламентарне скупштине не можемо да говоримо о извесности, можемо о вероватноћи и о шансама које постоје”, додаје Грубјешић.

Напомиње и да је јуче у ПССЕ било непријатно, али да је то очекивано.

“Колико год да је очекивано, није било пријатно ни слушати дебату, ни погледати резултате гласања. То је саветодавно тело које не одлучује, већ усваја мишљење и усваја извештај известиоца и шаље га на одлучивање у Комитет министара”, додала је.

Многе делегације нису дошле у пуном саставу“

Објаснила је да делегације гласају превасходно по својој вољи, као и да су посланици слободни да гласају како желе или да се унутар политичких групација договоре како ће гласати.

“У Парламентарној скупштини постоји пет политичких групација. Највећа је Европска народна партија, а ту су и либерали, социјалисти, конзервативци и левичари. Ту је изузетак наравно била наша делегација која је наступила јединствено и свих седам чланова је гласало против извештаја. Из делегације Шпаније осморо је гласало против извештаја, али је посланица из Баскије гласала за. Шеф делегације Јерменије није учествовао у гласању, а троје посланика је гласало за извештај без обзира што Јерменија не признаје државност Косова. Делегација Грчке је била подељена, већина је гласала за, али је један посланик левице био против”, навела је Грубјешић.

У ПССЕ, додаје, „морате да размишљате о томе какву су одлуку посланици донели, јер нису ни све делегације јединствено гласале осим наше, а у контра смеру је рецимо делегација Турске – свих 18 је гласало за извештај“.

“Морате да имате у виду да многе делегације нису дошле у пуном саставу због својих обавеза – европски избори, национални избори. Био је присутан 171 посланик од укупно 300”, закључила је Грубјешић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер