Сутра изборна скупштина САНУ: Хајдин без противкандидата

Пред сутрашњу изборну Скупштину САНУ, академик Крестић, како је изјавио за „Политику”, не очекује да ће се појавити нека друга група академика која ће понудити свој предлог, односно листу својих кандидата за руководећа места у САНУ. Сутрашњу изборну Скупштину САНУ не жели да коментарише ни академик Никола Хајдин, са објашњењем да је уочи избора непристојно о изборима причати.

Недавно је, у сусрет сутрашњој изборној Скупштини Српске академије наука и уметности, одржана такозвана предизборна конференција на којој је група чланова САНУ предложила кандидате за чланове Извршног одбора Академије. За председника је поново (трећи мандат) предложен академик Никола Хајдин (1923), садашњи председник САНУ, за потпредседничка места су предложени академици Љубисав Ракић (1931) и Никола Тасић (1932), досадашњи потпредседници, а за генералног секретара академик Димитрије Стефановић (1929), који је и до сада обављао ову дужност. У образложењу, које је прочитао академик Драгомир Виторовић, каже се да се ови кандидати предлажу због континуитета, у овим сложеним политичким приликама и да би „радикалне промене биле ризичне”.

Група предлагача позитивно оцењује досадашњи рад председника Хајдина. Он је, кажу, радио на обезбеђивању услова за несметан научни и уметнички рад, залагао се за остваривање основних циљева и задатака САНУ, првенствено за подстицање научног и уметничког стваралаштва у интересу и за добро Академије. У тешким околностима, академик Хајдин се предано посветио проблемима и задацима науке и уметности, имајући у виду важност националне културне мисије Академије. Успостављањем добрих односа са свим владама Републике Србије, односно одговарајућим министарствима и другим институцијама које учествују у финансирању научноистраживачког рада САНУ, трудио се да обезбеди већа средства за Фонд за научна истраживања, да би се омогућило боље финансирање истраживачких пројеката, као и организовање већег броја научних скупова, живе међународне сарадње, учешћа чланова Академије на скуповима у свету, оживљавање издавачке и других делатности Академије.

Академик Василије Крестић је, на тој предизборној конференцији, веома оштрим речима говорио о раду академика Хајдина, оптужујући га да је у време његове владавине „смишљено протерана свака српска политика из САНУ, а да је заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт”. Академија се, рецимо, није огласила у време када се расправљало о Статуту Војводине, који није у складу с важећим Уставом и којем је циљ дезинтеграција српске државе; Хајдин није дозволио одржавање међународног скупа: „Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе”; Хајдин није дозволио ни одржавање међународног скупа посвећеног проблемима Косова и Метохије; САНУ није на доличан начин обележила ни 200. годишњицу Првог српског устанка. Академик Хајдин, рекао је том приликом Крестић, није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику.

Никола Хајдин, председник САНУ, каже Крестић, успео је, током своје владавине, троструко да увећа академски додатак, и тако купи све академике, и обезбеди „гласачку машину”. На предизборној конференцији, Крестић је био „слободан стрелац”, рекао је своје мишљење и спасао своју душу. Не очекује подршку. Сматра да је могуће да сви предложени кандидати не прођу у првом кругу, па ће гласање морати да се понови, а онда су могући и други предлози.

Када смо академику Хајдину предложили да одговори на оптужбе академика Крестића, он је одбио да учествује у тој полемици.

Шта ће се сутра догађати у здању САНУ, у Кнез Михаиловој улици, хоће ли Хајдин, евентуално, добити противкандидата, остаје да се види.

(Политика)