Sumorna ekonomska zbilja periferije EU obeležila prvi samit u 2012.

 Svetske berze otvoreno sumnjaju da će se Evropa brzo i uspešno izboriti sa dužničkom krizom. Uoči prvog ovogodišnjeg samita EU juče u Briselu, vrednost akcija vodećih evropskih kompanija i banaka, ali i evro, osetno je pala (1,31 dolara za evro), dok se Portugalija suočila sa rekordnim skokom cena zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Samit (inače 17. u poslednje dve godine) najavljen je u Briselu i Berlinu kao lanser nove, budžetski opreznije Evrope, sposobnije da se u budućnosti efikasnije rve sa finansijskim nedaćama članstva. Konačan dogovor o budućem budžetskom paktu u Evropi i zakonski okvir novog stalnog Fonda za pomoć prezaduženim članicama još od ranije su izdvojeni kao ključne teme skupa.

Suočeni sa rastućim nezadovoljstvom domaće i međunarodne javnosti zbog opsesije „budžetskom strogoćom”, evropski zvaničnici su u poslednji čas na dnevni red samita učvrstili još i bitku za privredni rast i stvaranje novih radnih mesta za mlade. Prema najavama, Brisel se sprema da usmeri neutrošenih 20 milijardi evra iz prethodnog budžeta, na stvaranje poslova za mlade kao i nove kreditne linije za mala i srednja preduzeća.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i juče je ponovila da do sledećeg samita EU u martu nije spremna za debatu o dodatnom finansijskom jačanju Stalnog spasilačkog fonda (sada 500 milijardi evra) na čemu su ovih dana insistirali Kristin Lagard, Timoti Gajtner i Mario Dragi.

Sumorna ekonomska zbilja periferije EU zasenčila je debatu u Briselu i pre njenog početka.

Španski premijer Marijano Rahoj – prvi put na samitu lidera EU, objavio je juče da njegova zemlja zasigurno ove godine neće ostvariti očekivani privredni rast od 2,3 odsto. Istovremeno, Portugalija je juče zabeležila najveću cenu zaduživanja u istoriji evrozone – 15 odsto. Za osiguranje 10 miliona evra spoljnog duga, Lisabon je juče sumnjičavim investitorima morao da unapred plati 3,9 miliona evra.

Merkelova je inače juče razvodnila nedavni predlog iz Berlina da se Grčkoj odredi evropski budžetski upravnik sve dok ne namiri obaveze prema stranim poveriocima. U modernoj istoriji Evrope nezabeleženi predlog naišao je na simpatije u Švedskoj i Holandiji, dok je u Grčkoj izazvao zdušni gnev nacije. Merkelova je juče u Briselu bila zagovornik „efikasnih mera evropske podrške Grčkoj”.

U međuvremenu, među članicama EU juče je porastao otpor prema najavljenom paktu, predlogu novih glasačkih pravila (prema kojima se ukida klauzula opšte ravnopravnosti i prava veta članica), kao i novini selektivnog učešća na ključnim skupovima evrozone.

„Budžetski pakt je gubljenje vremena”, ocenio je ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn.

Četiri centralnoevropske države – kandidati za prijem u zonu evra (Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka) – zapretile su da neće pristupiti budžetskom paktu, ukoliko im se ne dozvoli da ravnopravno prisustvuju i učestvuju na svim ključnim sednicama zemalja članica monetarne unije.

„Poljska neće prihvatiti predlog o fiskalnoj disciplini u sadašnjem obliku, ukoliko Varšava ne dobije pravo glasa o donošenju ključnih odluka u evrozoni, iako nije članica tog bloka”, upozorio je juče premijer Donald Tusk, uoči samita.

Uprkos javnom gunđanju sa južnog i severnog krila, Brisel očekuje da će članice EU listom potpisati pristupnicu Budžetskom paktu. Koliko će to pomoći isplati kredita Atini, koja bez stranog novca ne može da namiri pristižuće obaveze 20. marta, za sada je nejasno.

Grčki premijer Lukas Papadimos već je upozorio da bez nove tranše kredita Atinu čeka razlistani bankrot, koji će najteže pogoditi najsiromašnije stanovništvo. Berze procenjuju da Atina ima vremena do sredine februara da sredi sve papire sa poveriocima o eventualnom otpisu dugova i profita. U tom roku možda će postati jasno da li je „finansijski opreznija” Evropa već prebolela Grčku.

T. Vujić

(Politika)