Sulejman Ugljanin: Bošnjačke stranke treba da se ujedine

Beograd - Bošnjačke političke partije na narednim izborima trebalo bi da se ujedine na način kako su to uradile ključne mađarske stranke, koje danas predstavljaju vrlo značajan činilac u republičkom parlamentu.

Postoje praktični razlozi da bošnjačke partije bliže sarađuju, a možda i naprave širu koaliciju. Koalicioni kapacitet takvog saveza bio bi mnogo veći, a naravno i uticaj u Vladi i drugim institucijama. Ujedno bi se umanjile i mnoge nesuglasice između bošnjačkih političkih opcija, a dobili bismo i novi kvalitet u predstavljanju naših interesa u Beogradu. Takođe, stvorili bi se uslovi za brži ekonomski razvoj u Sandžaku - kaže u razgovoru za Danas Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije i predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka.

Da li ste o jedinstvenoj listi razgovarali s Rasimom Ljajićem i muftijom Zukorlićem?

- Ja sam ovaj poziv uputio svim političkim partijama.

Muftija Zukorlić se zalaže za autonomiju Sandžaka. Za kakvu vrstu autonomije se vi zalažete?

- Za koju se on autonomiju zalaže to morate pitati njega. Mi smo za decentralizovanu i regionalizovanu Srbiju, po uzoru na najbolja iskustva iz EU.

Kako gledate na Dinkićev predlog regionalizacije i decentralizacije?

- To je dobar polazni osnov za buduću političku i ekonomsku decentralizaciju Srbije. Za takvu ideju treba pridobiti većinu političkih opcija u ovoj zemlji, kako bi se moglo razgovarati o eventualnim promenama Ustava.

Kažete da su prava Bošnjaka u Srbiji na niskom nivou i da se o tom pitanju u Beogradu mnogo ne razmišlja. Na šta konkretno mislite?

- O konkretnim slučajevima govore zvanična dokumenta mnogih domaćih i međunarodnih institucija i organizacija koje se bave ljudskim pravima - Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Fond za humanitarno pravo, Helsinški komitet, Udruženje raseljenih Bošnjaka Priboj, izveštaji visokog predstavnika UN za ljudska prava Elizabet Ren, izveštaji Stejt dipartmenta i mnogi drugi.

Koji su to problemi?

- Problem je u delotvornom učešću Bošnjaka u javnom životu, odnosno zastupljenosti u službama s javnim ovlašćenjima - policiji, tužilaštvu, sudstvu, republičkim ustanovama, javnim preduzećima, institucijama, ministarstvima i diplomatiji na adekvatan način. Stopa nezaposlenosti u sandžačkim opštinama jedna je od najviših na teritoriji Srbije. U Novom Pazaru samo 12 odsto dece može da koristi obdaništa i predškolske ustanove. U osnovnim školama se radi u 3 smene, u srednjim školama je slično. To traje decenijama. Tu je i problem Bošnjaka izbjeglica i raseljenih lica opštine Priboj, nestale osobe, masovna progonstva, a pribojski Bošnjaci su 19. februara 1993. godine doživjeli i svoju "Kristalnu noć." Sve ovo je ostavljeno nama kao nasleđe iz nekih prošlih vremena. Ova proevropska Vlada ima snage i sposobnosti da se suoči sa svim ovim problemima i da ih rešava bez pritisaka ili uslovljavanja sa strane.

Zar vi kao ministar u toj vladi ne možete da utičete više na poboljšanju prava Bošnjaka?

- Svakog dana radim na tome. Ova Vlada je proevropska i vodi zemlju u dobrom smeru, ali s obzirom da je sačinjena od različitih političkih opcija nije lako sve te različite političke interese uskladiti, kako bi Bošnjaci poboljšali svoj položaj.

Kako će biti rešen problem oko formiranja Bošnjačkog nacionalnog veća?

- Nosioci lista treba da sednu i da se dogovore oko formiranja nacionalnog veća, jer je to vitalni interes Bošnjaka u ovoj zemlji. U veću moraju biti zastupljene sve tri izborne volje.

Da li u rešavanje problema u Sandžaku treba da se uključe međunarodne institucije, kako to traži muftija Zukorlić?

- Svako ko želi da pomogne u ovom procesu je dobro došao. Predsednik Vlade Mirko Cvetković je pokazao spremnost da krenemo sa sistematskim rješavanjem ovih pitanja.

Za kakvu saradnju Srbije i Bosne se zalažete?

- Bošnjaci u Srbiji i Srbi u Bosni treba da budu most saradnje između Srbije i Bosne. Dolazak Sulejmana Tihića u Beograd i odlazak predsednika Republike Srbije Borisa Tadića u Srebrenicu su dva važna politička koraka u pospešivanju političke saradnje između dve zemlje.

Da li Beograd treba da se meša u unutrašnje stvari u BIH?

- Beograd ne bi trebalo da se meša u unutrašnje odnose u Bosni i Hercegovini, kao ni Sarajevo u Srbiji. Što želite sebi, želite i drugima, pa ćete imati sretno okruženje, ugodan i miran život.

Kako gledate na priču o rekonstrukciji Vlade Srbije?

- Bošnjačka lista je imala ključnu ulogu u formiranju ove proevropske Vlade, ali velike državotvorne stranke odlučuju o tome da li će doći do rekonstrukcije, ili ne.

Da li bi bila efikasnija manja Vlada i da li biste bili spremni da se odreknete mesta u njoj?

- Evropska iskustva pokazuju da ima mnogo primera manjih vlada. Što se tiče mene, ja nemam čega da se odreknem, jer nemam ministarstvo. Sve što je u interesu racionalnijeg i efikasnijeg rada Vlade, spreman sam da podržim.

Mogu li se u Srbiji očekivati prevremeni izbori?

- U vremenu ekonomske krize, prevremeni parlamentarni izbori ne bi rešili ništa, već bi za posledicu imali da se prekinu započeti poslovi u oblasti infrastrukture, a naročito koridori 10 i 11 čija je izgradnja jedan od preduslova našeg bržeg ekonomskog razvoja. Vanredni izbori u ovom trenutku bi usporili proces evropskih integracija, a to nije interes građana Srbije.

Koliko je vaš ministarski kabinet učinio na pomoći nerazvijenim opštinama?

- S obzirom na mali budžet od oko 150 miliona dinara za nerazvijena područja, gde spada 48 opština, odlučili smo da ova skromna sredstva uložimo tamo gde će biti multiplikovana. Finansiramo prvenstveno urbanistička planska akta koja su osnovni preduslov za bilo koji investicioni ili razvojni projekat, izradu projektne dokumentacije, definišemo prioritete koji će najbrže dati pozitivne rezultata. U 2010. godini završena su tri javna konkursa za dodelu sredstava nerazvijenim opštinama i dodeljeno je oko 100 miliona dinara. Naš cilj je održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i smanjenje siromaštva.

(Danas)