четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сулејман Угљанин: Бошњачке странке треба да се уједине
Хроника

Сулејман Угљанин: Бошњачке странке треба да се уједине

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 15. новембар 2010.

Београд - Бошњачке политичке партије на наредним изборима требало би да се уједине на начин како су то урадиле кључне мађарске странке, које данас представљају врло значајан чинилац у републичком парламенту.

Постоје практични разлози да бошњачке партије ближе сарађују, а можда и направе ширу коалицију. Коалициони капацитет таквог савеза био би много већи, а наравно и утицај у Влади и другим институцијама. Уједно би се умањиле и многе несугласице између бошњачких политичких опција, а добили бисмо и нови квалитет у представљању наших интереса у Београду. Такође, створили би се услови за бржи економски развој у Санџаку - каже у разговору за Данас Сулејман Угљанин, министар без портфеља у Влади Србије и председник Странке демократске акције Санџака.

Да ли сте о јединственој листи разговарали с Расимом Љајићем и муфтијом Зукорлићем?

- Ја сам овај позив упутио свим политичким партијама.

Муфтија Зукорлић се залаже за аутономију Санџака. За какву врсту аутономије се ви залажете?

- За коју се он аутономију залаже то морате питати њега. Ми смо за децентрализовану и регионализовану Србију, по узору на најбоља искуства из ЕУ.

Како гледате на Динкићев предлог регионализације и децентрализације?

- То је добар полазни основ за будућу политичку и економску децентрализацију Србије. За такву идеју треба придобити већину политичких опција у овој земљи, како би се могло разговарати о евентуалним променама Устава.

Кажете да су права Бошњака у Србији на ниском нивоу и да се о том питању у Београду много не размишља. На шта конкретно мислите?

- О конкретним случајевима говоре званична документа многих домаћих и међународних институција и организација које се баве људским правима - Санџачки одбор за заштиту људских права и слобода, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки комитет, Удружење расељених Бошњака Прибој, извештаји високог представника УН за људска права Елизабет Рен, извештаји Стејт дипартмента и многи други.

Који су то проблеми?

- Проблем је у делотворном учешћу Бошњака у јавном животу, односно заступљености у службама с јавним овлашћењима - полицији, тужилаштву, судству, републичким установама, јавним предузећима, институцијама, министарствима и дипломатији на адекватан начин. Стопа незапослености у санџачким општинама једна је од највиших на територији Србије. У Новом Пазару само 12 одсто деце може да користи обданишта и предшколске установе. У основним школама се ради у 3 смене, у средњим школама је слично. То траје деценијама. Ту је и проблем Бошњака избјеглица и расељених лица општине Прибој, нестале особе, масовна прогонства, а прибојски Бошњаци су 19. фебруара 1993. године доживјели и своју "Кристалну ноћ." Све ово је остављено нама као наслеђе из неких прошлих времена. Ова проевропска Влада има снаге и способности да се суочи са свим овим проблемима и да их решава без притисака или условљавања са стране.

Зар ви као министар у тој влади не можете да утичете више на побољшању права Бошњака?

- Сваког дана радим на томе. Ова Влада је проевропска и води земљу у добром смеру, али с обзиром да је сачињена од различитих политичких опција није лако све те различите политичке интересе ускладити, како би Бошњаци побољшали свој положај.

Како ће бити решен проблем око формирања Бошњачког националног већа?

- Носиоци листа треба да седну и да се договоре око формирања националног већа, јер је то витални интерес Бошњака у овој земљи. У већу морају бити заступљене све три изборне воље.

Да ли у решавање проблема у Санџаку треба да се укључе међународне институције, како то тражи муфтија Зукорлић?

- Свако ко жели да помогне у овом процесу је добро дошао. Председник Владе Мирко Цветковић је показао спремност да кренемо са систематским рјешавањем ових питања.

За какву сарадњу Србије и Босне се залажете?

- Бошњаци у Србији и Срби у Босни треба да буду мост сарадње између Србије и Босне. Долазак Сулејмана Тихића у Београд и одлазак председника Републике Србије Бориса Тадића у Сребреницу су два важна политичка корака у поспешивању политичке сарадње између две земље.

Да ли Београд треба да се меша у унутрашње ствари у БИХ?

- Београд не би требало да се меша у унутрашње односе у Босни и Херцеговини, као ни Сарајево у Србији. Што желите себи, желите и другима, па ћете имати сретно окружење, угодан и миран живот.

Како гледате на причу о реконструкцији Владе Србије?

- Бошњачка листа је имала кључну улогу у формирању ове проевропске Владе, али велике државотворне странке одлучују о томе да ли ће доћи до реконструкције, или не.

Да ли би била ефикаснија мања Влада и да ли бисте били спремни да се одрекнете места у њој?

- Европска искуства показују да има много примера мањих влада. Што се тиче мене, ја немам чега да се одрекнем, јер немам министарство. Све што је у интересу рационалнијег и ефикаснијег рада Владе, спреман сам да подржим.

Могу ли се у Србији очекивати превремени избори?

- У времену економске кризе, превремени парламентарни избори не би решили ништа, већ би за последицу имали да се прекину започети послови у области инфраструктуре, а нарочито коридори 10 и 11 чија је изградња један од предуслова нашег бржег економског развоја. Ванредни избори у овом тренутку би успорили процес европских интеграција, а то није интерес грађана Србије.

Колико је ваш министарски кабинет учинио на помоћи неразвијеним општинама?

- С обзиром на мали буџет од око 150 милиона динара за неразвијена подручја, где спада 48 општина, одлучили смо да ова скромна средства уложимо тамо где ће бити мултипликована. Финансирамо првенствено урбанистичка планска акта која су основни предуслов за било који инвестициони или развојни пројекат, израду пројектне документације, дефинишемо приоритете који ће најбрже дати позитивне резултата. У 2010. години завршена су три јавна конкурса за доделу средстава неразвијеним општинама и додељено је око 100 милиона динара. Наш циљ је одрживи развој недовољно развијених подручја и смањење сиромаштва.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер