среда, 15. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Суд у Загребу у целости поништио пресуду Алојзију Степинцу
Хроника

Суд у Загребу у целости поништио пресуду Алојзију Степинцу

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. јул 2016.

Загребачки Жупанијски данас је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права. Захтев за ревизију поднео је Степинчев рођак

Одлуку ванрасправног већа образложио је судија Иван Турудић који је председавао судским већем. Рочиште је било затворено за јавност. Захтев за ревизију поднео је Степинчев нећак.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ.

Рочиште je било затворено за јавност.

Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Сабор Хрватске је почетком 1992. донео "Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др. Алојзију Степинцу".

У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.

Степинац је један од главних камена спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.

(РТС-Бета) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер