Strani mediji o poseti Medvedeva Beogradu

BEOGRAD – U prvim reagovanjima u svetu na posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i zapadni i ruski mediji slažu se u proceni da je ona fokusirana na ekonomska pitanja.

Mediji istovremeno ukazuju na sposobnost srpskog predsednika Borisa Tadića i Srbije da vešto "igraju na dva koloseka", strateški se približavajući Rusiji, i Kini, a da ne dovode u pitanje evropske perspektive.

Predsednik Tadić pametno balansira između Vašingtona i Moskve i Beograd se ne razlikuje od članica EU kada nastoji da izgradi specijalne odnose sa Rusijom da bi stekao neke prednosti, ocenio je za Bi-Bi-Si predavač na univerzitetu u Oksfordu i ekspert za Balkan Dimitri Bečev.

"Iskreno, Srbija pokušava nešto što pokušavaju i druge članice Evropske unije", rekao je Bečev. On smatra da je Srbija, isticanjem EU na prvom mestu, "praktično izjednačila Rusiju i SAD", što "neće proći nezapaženo na Zapadu."

"Međutim, mora se priznati da Tadić pametno balansira. Samo prošle nedelje se sastao sa liderima bosanskih Srba da im kaže da budu kooperativni u najnovijim pregovorima o ustavnoj reformi BiH, a kao što znamo ti razgovori su američka inicijativa", podseća Bečev.

On smatra da tešnji odnosi sa Rusijom po pitanju Kosova neće imati direktne posledice po evropske aspiracije Beograda budući da "Brisel barem zvanično kaže da su Kosovo i približavanje Srbije EU dva odvojena pitanja".

Komentarišući ocene da Rusija preko Srbije želi da ojača uticaj na Balkanu, Bečev je ocenio da je glavna karakteristika srpsko-ruskih odnosa pragmatičnost i da poseta Medvedeva "bez obzira na retoriku koja je prati, ne znači da se Srbija okrenula prema Istoku".

Medvedev je doputovao u jednodnevnu posetu Beogradu zbog definisanja uslova oko ruskog kreditnog aranžmana od milijardu evra namenjenog Srbiji i potpisivanja niza privrednih sporazuma, precizirala je danas u prvom izveštaju iz Beograda britanska agencija Rojters.

"Rusija se usprotivila prošlogodišnjem jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, ali će poseta Medvedeva Beogradu najverovatnije biti više fokusirana na ekonomska, nego na politička pitanja", ocenila je britanska agencija.

Srbija je od 2003. godine privukla skoro 12 milijardi dolara stranih direktnih investicija, sa skromnim učešćem Rusije koja se na listi investitora u Srbiji nalazi na 19. mestu, napomenuo je Rojters.

Francuski Imanite ističe da Beograd želi da poseti Medvedeva prida što veći značaj, ali da istovremeno ostane na svom diplomatskom putu.

"Srbija u suštini želi da sledi i ubrza svoje procese evropskih integracija, a da istovremeno ne odstupi od svog kosovskog projekta", piše list i navodi da srpske vlasti u tom cilju računaju na podršku zemalja članica Pokreta nesvrstanih i na svoje ruske i kineske prijatelje.

Za sada, ocenjuje Imanite, ova diplomatija se pokazuje uspešnom s obzirom na to da su nezavisnost Kosova priznale samo 62 zemlje u svetu i da je Beograd, na prilično neočekivan način, preuzeo ulogu lidera zemalja trećeg sveta.

Švajcarski Tan ističe da Dmitrij Medvedev ne dolazi praznih ruku: donosi pomoć u iznosu od jedne milijarde evra Srbiji, koja je skoro jednaka skorašnjoj pozajmici MMF-a, i koja će srpskoj vladi omogućiti popunjavanje dela budžetskog deficita.

Ova će suma takođe poslužiti da se nastave prekinuti projekti razvoja infrastrukture, koji su već duže vreme blokirani u nedostatku kredita, kao što je izgradnja beogradskog metroa.

Ruski predsednik je na čelu delegacije od stotinak ljudi, među kojima su mnogobrojni poslovni ljudi, a dosije Kosova će takođe biti na dnevnom redu, konstatuje list i podseća da Rusija podržava stav Srbije i protivi se jednostrano proglašenoj nezavisnosti pokrajine.

"Što se tiče predsednika Srbije Borisa Tadića, on ostaje veran diplomatskim prioritetima Srbije: nepopustljivost kada je u pitanju Kosovo, strateško partnerstvo sa Moskvom i Kinom, ali prioritet kada su u pitanju evropske integracije. Za sada je ova strategija bila delotvorna: samo su 62 države priznale Kosovo", konstatuje list.

"Beograd ponovo igra diplomatsku ulogu, a da nije stavio pod znak pitanja evropske perspektive. Poseta Medvedeva će potvrditi sposobnost Srbije da igra na dva koloseka", napominje Tan.

Italijanska agencija ANSA ističe da je u centru razgovora Medvedeva sa srpskim zvaničnicima u Beogradu energetska i ekonomska saradnja.

U izveštaju se podseća da je ruski Gasprom već kupio 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, a da su Moskva i Beograd dogovorili izgradnju trase, kako navodi ANSA, "rusko-italijanskog" gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju.

Ruski listovi ocenjuju da je cilj prve posete ruskog predsednika Srbiji proširenje ruskog, pre svega, ekonomskog prisustva, kao i da ekonomija izbija u prvi plan u odnosima između dve zemlje.

"Ekonomija izbija u prvi plan u odnosima Rusije i Srbije", navodi u podnaslovu Nezavisimaja gazeta, citirajući izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića koji je „pozvao na produbljivanje ekonomske saradnje sa Rusijom, podvlačeći važnost ruskih investicija u ekonomiju Srbije".

Dnevni list Komersant navodi da su proteklih godina "na talasu zajedničke borbe za Kosovo, odnosi Moskve i Beograda dobili karakter strateškog partnerstva", a da je glavni cilj posete da se to partnerstvo pretvori u širenje ruskog prisustva u Srbiji "u prvom redu ekonomskog".

Kosovska tema biće i ovoga puta na dnevnom redu, ali Komersant, pozivajući se na izvore „bliske pripremi posete", piše da "i u Moskvi i u Beogradu shvataju" da je malo realno da se može "kardinalno promeniti situacija u kojoj je više od 60 zemalja priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".

„A u slučaju priznanja njene nezavisnosti pred Međunarodnim sudom UN, mogućnosti za suprotstavljanje još više će se suziti", ističe Komersant, dodajući da je „moguće da je Rusija, shvatajući to, odlučila na vreme da pod strateško partnerstvo sa Srbijom stavi snažan ekonomski temelj".

U tekstu "Bratska milijarda" list Vremja novostej navodi da u Beogradu od Medvedeva očekuju ne samo moralnu podršku.

Prema pisanju tog lista, na „Balkanu od ruskog predsednika očekuju dosta – podršku srpske pozicije o Kosovu, napredak izgradnje gasovoda 'Južni tok' i kredit od milijardu evra".

(Tanjug)