Страни медији о посети Медведева Београду

БЕОГРАД – У првим реаговањима у свету на посету руског председника Дмитрија Медведева Београду и западни и руски медији слажу се у процени да је она фокусирана на економска питања.

Медији истовремено указују на способност српског председника Бориса Тадића и Србије да вешто "играју на два колосека", стратешки се приближавајући Русији, и Кини, а да не доводе у питање европске перспективе.

Председник Тадић паметно балансира између Вашингтона и Москве и Београд се не разликује од чланица ЕУ када настоји да изгради специјалне односе са Русијом да би стекао неке предности, оценио је за Би-Би-Си предавач на универзитету у Оксфорду и експерт за Балкан Димитри Бечев.

"Искрено, Србија покушава нешто што покушавају и друге чланице Европске уније", рекао је Бечев. Он сматра да је Србија, истицањем ЕУ на првом месту, "практично изједначила Русију и САД", што "неће проћи незапажено на Западу."

"Међутим, мора се признати да Тадић паметно балансира. Само прошле недеље се састао са лидерима босанских Срба да им каже да буду кооперативни у најновијим преговорима о уставној реформи БиХ, а као што знамо ти разговори су америчка иницијатива", подсећа Бечев.

Он сматра да тешњи односи са Русијом по питању Косова неће имати директне последице по европске аспирације Београда будући да "Брисел барем званично каже да су Косово и приближавање Србије ЕУ два одвојена питања".

Коментаришући оцене да Русија преко Србије жели да ојача утицај на Балкану, Бечев је оценио да је главна карактеристика српско-руских односа прагматичност и да посета Медведева "без обзира на реторику која је прати, не значи да се Србија окренула према Истоку".

Медведев је допутовао у једнодневну посету Београду због дефинисања услова око руског кредитног аранжмана од милијарду евра намењеног Србији и потписивања низа привредних споразума, прецизирала је данас у првом извештају из Београда британска агенција Ројтерс.

"Русија се успротивила прошлогодишњем једностраном проглашењу независности Косова, али ће посета Медведева Београду највероватније бити више фокусирана на економска, него на политичка питања", оценила је британска агенција.

Србија је од 2003. године привукла скоро 12 милијарди долара страних директних инвестиција, са скромним учешћем Русије која се на листи инвеститора у Србији налази на 19. месту, напоменуо је Ројтерс.

Француски Иманите истиче да Београд жели да посети Медведева прида што већи значај, али да истовремено остане на свом дипломатском путу.

"Србија у суштини жели да следи и убрза своје процесе европских интеграција, а да истовремено не одступи од свог косовског пројекта", пише лист и наводи да српске власти у том циљу рачунају на подршку земаља чланица Покрета несврстаних и на своје руске и кинеске пријатеље.

За сада, оцењује Иманите, ова дипломатија се показује успешном с обзиром на то да су независност Косова признале само 62 земље у свету и да је Београд, на прилично неочекиван начин, преузео улогу лидера земаља трећег света.

Швајцарски Тан истиче да Дмитриј Медведев не долази празних руку: доноси помоћ у износу од једне милијарде евра Србији, која је скоро једнака скорашњој позајмици ММФ-а, и која ће српској влади омогућити попуњавање дела буџетског дефицита.

Ова ће сума такође послужити да се наставе прекинути пројекти развоја инфраструктуре, који су већ дуже време блокирани у недостатку кредита, као што је изградња београдског метроа.

Руски председник је на челу делегације од стотинак људи, међу којима су многобројни пословни људи, а досије Косова ће такође бити на дневном реду, констатује лист и подсећа да Русија подржава став Србије и противи се једнострано проглашеној независности покрајине.

"Што се тиче председника Србије Бориса Тадића, он остаје веран дипломатским приоритетима Србије: непопустљивост када је у питању Косово, стратешко партнерство са Москвом и Кином, али приоритет када су у питању европске интеграције. За сада је ова стратегија била делотворна: само су 62 државе признале Косово", констатује лист.

"Београд поново игра дипломатску улогу, а да није ставио под знак питања европске перспективе. Посета Медведева ће потврдити способност Србије да игра на два колосека", напомиње Тан.

Италијанска агенција АНСА истиче да је у центру разговора Медведева са српским званичницима у Београду енергетска и економска сарадња.

У извештају се подсећа да је руски Гаспром већ купио 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије, а да су Москва и Београд договорили изградњу трасе, како наводи АНСА, "руско-италијанског" гасовода „Јужни ток“ кроз Србију.

Руски листови оцењују да је циљ прве посете руског председника Србији проширење руског, пре свега, економског присуства, као и да економија избија у први план у односима између две земље.

"Економија избија у први план у односима Русије и Србије", наводи у поднаслову Независимаја газета, цитирајући изјаву председника Србије Бориса Тадића који је „позвао на продубљивање економске сарадње са Русијом, подвлачећи важност руских инвестиција у економију Србије".

Дневни лист Комерсант наводи да су протеклих година "на таласу заједничке борбе за Косово, односи Москве и Београда добили карактер стратешког партнерства", а да је главни циљ посете да се то партнерство претвори у ширење руског присуства у Србији "у првом реду економског".

Косовска тема биће и овога пута на дневном реду, али Комерсант, позивајући се на изворе „блиске припреми посете", пише да "и у Москви и у Београду схватају" да је мало реално да се може "кардинално променити ситуација у којој је више од 60 земаља признало једнострано проглашену независност Косова".

„А у случају признања њене независности пред Међународним судом УН, могућности за супротстављање још више ће се сузити", истиче Комерсант, додајући да је „могуће да је Русија, схватајући то, одлучила на време да под стратешко партнерство са Србијом стави снажан економски темељ".

У тексту "Братска милијарда" лист Времја новостеј наводи да у Београду од Медведева очекују не само моралну подршку.

Према писању тог листа, на „Балкану од руског председника очекују доста – подршку српске позиције о Косову, напредак изградње гасовода 'Јужни ток' и кредит од милијарду евра".

(Танјуг)