четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Стјепан Месић: На хрватској страни знатно више злочина
Хроника

Стјепан Месић: На хрватској страни знатно више злочина

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. април 2011.

Бивши хрватски председник Стјепан Месић изјавио је да је на хрватској страни било знатно више злочина него што је јавности познато и да неке појединости тек сада излазе на видело.

"Имали смо период кад се и сама помисао на тако нешто (постојање хрватских злочина) одбијала, односно квалификовала као антихрватство. Имали смо и председника Врховног суда који се прославио монструозном изјавом како Хрват у одбрани не може починити ратни злочин", навео је Месић у ауторском тексту за "Нови лист".

Он наглашава да је злочина било и да затварање очију пред том чињеницама неће бити од помоћи. Месић је подсетио да је 2003, говорећи ученицима, Хрватима и Србима, у источној Славонији рекао да злочинце треба казнити, ма ко они били. "Ниједан народ није заслужио да носи тешки терет злочина које су починили појединци. Народ никад није крив. Увек су криви појединци, људи с именом и презименом. А злочин је универзалан, злочин нема ни нације, ни вере", подсетио је Месић на своју поруку ученицима.

Бивши хрватски председник је  у тексту навео да злочинце треба казнити и хипотеку њихових злочина треба скинути с народа. "То је била и моја политика као председника за коју сам сигуран да је користила целој земљи, а у првом реду поштеним и часним браниоцима који су изложили своје животе, нису се огрешили о правила ратовања и који не заслужују да се с њима бездушно манипулише, као што се ради посљедњих дана", напоменуо је он.

Месић је поновио да нема ништа са слањем у Хаг транскрипата, као и звучног записа са састанка председника Фрање Туђмана с војним и политичким врхом на Брионима пре "Олује". Они су били један од битних доказа за квалификцију те акције као злочиначког подухвата и за пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

Месић је поново устврдио да их је Хагу послала Противобевештајна агенција (ПОА) којој је тада на челу био садашњи министар унутрашњих послова Томислав Карамарко. Месић је рекао да су те транскрипте пре њега својевремено "прочешљали" тадашњи шеф Канцеларије за националну безбедност Иван Јарњак, Владимир Шекс и Мирослав Туђман.

Јарњак је лично читао и издвајао део транскрипата, док је део на волшебан начин нестао, додао је он. "Тако нема ниједног транскрипта, осим два или три куртоазна разговора, о сусретима којима су присуствовали Јарњак и Ивић Пашалић", истиче Месић. Он наводи да га је, када је изабран за председника Хрватске, почетком 2000. дочекао хаос с документацијом, тврдећи да је она била на три места: у канцеларији шефице кабинета Весне Шкаре-Ожболт, у архиву и подрумском архиву где су радили службеници који су се бавили преснимавањем, али и да је сваки саветник, помоћник и шеф одељења, имао у својим канцеларијама и сефовима разну документацију, укључујући и " фамозне" транскрипте.

Документи су били дословно разбацани и да би се увео ред у мају 2000. формирана је комисија са задатком да попише, преузме и похрани затечену документацију,  истакао је Месић.

"Хрват у одбрани не може да почини ратни злочин"

Месић у свом писму Новом листу истиче да је на хрватској страни било знатно више злочина него што је јавности познато.

"Лично, био бих најсрећнији када бих могао да кажем да злочина на хрватској страни није било. Али - било их је, нажалост, и то знатно више него што је јавности познато. Неке појединости излазе так сада на видело. Имали смо раздобље када се и сама помисао на тако нешто одбијала, односно квалификовала као антихрватство. Имали смо и председника Врховног суда који се прославио монструозном изјавом како Хрват у одбрани не може да почини ратни злочин... Затварање очију пред чињеницама неће нам помоћи... ...Дакле, још једном: злочинце треба казнити и хипотеку њихових злочина треба скинути с народа. То је моје дубоко уверење и то је била и моја политика као председника Републике", пише Месић. 

Срамотна историја хрватских медија

"... Изражавати шок због нечега што је свако ко је иоле обратио пажњу на суђење могао и морао да очекује, изјављивати на политичком нивоу како је пресуда неприхватљива за Хрватску, говорити о томе како је Хрватска била на оптуженичкој клупи, то није само неозбиљно, то је политички опасно, то води у ону атмосферу у којој је било могуће да дође до спаљивања заставе Европске уније у једном нашем граду... ...Што се наших медија тиче, они су у последњих месец дана, говорим нажалост о већини, исписали још једну срамотну страницу у својој новијој историји. Медији су директно, прозирно и крајње неетички и непрофесионално подизали тензије и наставили су то да раде до данашњег дана...", написао је Месић. 

Лицемерна Црква

Месић у свом писму није поштедео ни Цркву, која је "дала свој несумњиви допринос подизању тензија".

"Најпре је објавила изјаву Комисије Иуститиа ет паx, позвала да се моли и пости за праведну пресуду, чиме је јасно дала до знања како сумња у Хашки суд. Потом је два дана пре објављивања пресуде објавила нову Изјаву која је крајње негативна за Хашки суд, па је - усуђујем се рећи - лицемерно позвала на мир и достојанство, да би се на дан доношења пресуде служиле мисе за генерале, а после изрицања пресуде прогласила ју је неправедном, чак и ’злочином против Бога’. Све то, наравно, занемарујући чињеницу да је реч о поступку у току, да је то првостепена пресуда и да - рећи ћу то тако - прича још није завршена."

Библија каже: Истина ослобађа

"Изнео сам ствари онако како их ја видим и онако како су се одвијале. И рећи ћу отворено: забринут сам садашњим стањем у земљи, не због оптужби и претњи на мој рачун, него због будућности Хрватске... ...Сарадња са Хашким судом наша је Уставним законом утврђена обавеза - и нас као државе и сваког грађанина... И волео бих да верујем да ће - како време пролази - све мањи број грађана наседати продавцима митова и легенди који са истином немају никакве везе. Лаж не сме управљати нашим животима. Очито је да креатори актуелне политичко-медијске хистерије нису читали Библију и да им је непозната изрека: "Истина ослобађа." Мени није. Ово што сам изнео, то је истина", завршио је своје писмо Стјепан Месић.

(Танјуг, index.hr)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер