Stiven Vordsvort: London pomaže i pomagaće hapšenje Ratka Mladića

Beograd - Posle izborne kampanje 2008. postalo je jasno da u Srbiji ne postoji ozbiljna alternativa evropskom putu. Postoji, zapravo, ali koliko je realna? SPS je deo vladajuće proevropske koalicije, čvrsto posvećen evropskom putu Srbije, a posle rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci Nikolić i njegovi ljudi uvideli su da nema alternative integraciji u Evropsku uniju.

Jedino male desničarske stranke, koje su na marginama politike u Srbiji, imaju antievropski stav. Suštinski, dakle, konsenzus postoji i mislim da će na narednim izborima evrointegracije biti zajednička tema za sve najveće partije. Sličan konsenzus o podršci EU i stav da održive alternative nema postoji i u državama koje su već članice Unije i u onima koje su na putu da to postanu - kaže u intervjuu za Danas britanski ambasador Stiven Vordsvort, kojem danas ističe mandat u Srbiji.

Verujete li da će Srbija u godinama koje dolaze ispuniti svoj nacionalni prioritet - integrisanje u Evropsku uniju?

- Da. Vlada to želi, a i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je to želja naroda Srbije. To takođe žele i sve države članice Evropske unije. Moja država pruža snažnu podršku evropskim integracijama Srbije, što je i ministar Hejg jasno poručio tokom svoje posete Beogradu krajem avgusta. Ovo smo jasno preneli i svojim partnerima uoči ministarskog sastanka EU u oktobru, a čvrsto smo podržali i odluku da se od Evropske komisije zatraži da uzme u razmatranje zahtev Srbije za članstvo.

Holandija, na primer, možda baš i nije toliko željna...

- Članstvo Srbije u principu podržavaju sve članice Evropske unije. Nema šanse da će vlada bilo koje zemlje Unije reći da ideju integracija treba napustiti - niko u EU ne smatra da bi imalo smisla napraviti „rupu“ između Mađarske i Grčke. I narodi Zapadnog Balkana su opredeljeni da budu deo EU. Naravno, postoje procedure i uslovi koje Srbija, kao i sve druge države koje teže članstvu, treba da ispuni. Proces evrointegracije će trajati neko vreme, ali će na tom putu Srbija, kao i drugi kandidati, dobiti puno podrške od Brisela.

Pošto su Srbija i EU u septembru Generalnoj skupštini UN dostavile zajednički stav prema Kosovu, verujete li da je Beograd prihvatio ono što zapadne diplomate nazivaju „novom realnošću“ na Kosovu?

- Ono što duže vreme govorimo jeste da treba da se posvetimo stvarima oko kojih se slažemo. Srbija se drži svog ustava, Britanija, kao država koja je priznala Kosovo, kao i još 21 država EU prema Kosovu imaju drugačiji stav. Generalna skupština pozdravila je pokretanje dijaloga između Beograda i Prištine čija bi tema trebalo da obuhvati niz pitanja vezanih za životne uslove na Kosovu.

Ministar Vuk Jeremić je posle prošlonedeljnog sastanka sa britanskim kolegom Vilijamom Hejgom rekao da će u pregovorima najpre biti reči o stvarima koje nisu sporne, da bi se kasnije prešlo na „delikatnija“ pitanja. Da li je realno očekivati ponovno pokretanje pregovora o statusu?

- Beograd i Priština uviđaju da treba početi sa razgovorima o jednostavnijim stvarima. Kada se naviknu na susrete i razgovore, moći će da pričaju i o složenijim pitanjima. Većina stvari na Kosovu na neki način jeste povezana sa statusom tako da razgovori neće biti jednostavni. Bitno je da oni ubrzo počnu, i da se obe strane trude da sve nesporazume rešavaju konstruktivno. Pozdravljamo to što su obe strane u odnosu na razgovore zauzele pozitivan stav.

Ipak, čini se da Beograd očekuje i razgovore o statusu.

- Najbolje bi bilo da se dve strane, uz podršku EU, dogovore o tome o čemu žele da razgovaraju. Kao što sam već rekao, mnoga pitanja su povezana sa statusom. Međutim, sa naše tačke gledišta, imajući u vidu mišljenje Međunarodnog suda pravde, odnosno činjenicu da je velika većina država članica EU, Saveta Evrope i OEBS-a priznala Kosovo, razgovor o postojanju Kosova nije na dnevnom redu. Vreme precrtavanja granica je prošlo. Kosovo postoji.

Sigurni ste da će broj država koje priznaju Kosovo rasti, s obzirom na to da se često čuje da Zapad nije zadovoljan dinamikom priznavanja?

- Taj broj država sve vreme raste, polako, ali sigurno... Mislim da je prošle nedelje još jedna država - Tuvalu - priznala Kosovo, ona je 72. po redu. Kada bude još 25 priznanja, pretpostavljam u narednih godinu ili malo više dana, većina država u UN će priznavati nezavisnost Kosova. Posle saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda da proklamacija o nezavisnosti nije suprotna međunarodnom pravu, države više nemaju razloga da oklevaju sa priznavanjem.

Kako se prema vašem mišljenju vlast u Srbiji odnosi prema problemima koji postoje u Sandžaku?

- Dobro je što je predsednik Tadić u ponedeljak bio u Sandžaku. Važno je da političari iz Beograda idu u Sandžak, ali i u druge regione, na primer opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu na jugu Srbije. Često sam posećivao te delove zemlje jer u njima imamo različite projekte i znam da lokalnom stanovništvu to puno znači. Suština problema je u ekonomskoj nerazvijenosti, a loše je kad ljudi misle da vlada ne misli na njih. Pre četiri godine, kada sam stigao u Srbiju, ljudi na jugu Srbije žalili su mi se da kod njih niko ne dolazi, ali stvari su se promenile. U Sandžaku je situacija složenija, ali ključni su ekonomski razvoj i zainteresovanost Beograda.

Dakle, problemi su ekonomski, ne politički?

- Potrebno je unapređenje saobraćaja, komunikacija, neophodne su investicije, iz Srbije i inostranstva. A kada ljudi nemaju posla, politika može da krene u lošem pravcu.

U srpskoj javnosti, i to ne samo među desničarima i u senzacionalističkim medijima, česti su navodi da zvaničnici odlaze u ambasade „važnih“ zemalja po svoje mišljenje. Pojedini ambasadori doživljavaju se kao veoma moćni. Jeste li se tokom mandata u Srbiji osećali „moćno“?

- Strani ambasadori uopšte nisu moćni, posao im je da pričaju sa relevantnim sagovornicima u zemlji domaćinu u skladu sa ovlašćenjima koja imaju. Pričamo sa političarima iz svih partija izuzev radikala, putujemo i van Beograda, lobiramo kod predstavnika institucija za pojedina pitanja važna za naše države sledeći instrukcije. To je normalno i to rade svi ambasadori na svetu. Ali nismo moćnici.

Žestoko ste protestovali kada je u julu obelodanjeno da je Srbija pripremila posebnu rezoluciju o Kosovu. Kasnije je rezolucija usaglašena sa EU. Koliko takve ili slične reakcije mogu uticati na promenu politike?

- To je sada istorija. Bitno je da je posle toga bio usaglašen zajednički stav uz angažman predsednika Tadića.

Kada je o potrazi za Ratkom Mladićem reč, postoji li saradnja srpske policije i ostalih koji su u Srbiji nadležni za to pitanje sa britanskim kolegama? Mislite li da Srbija treba da traži pomoć stranih, pa i britanskih policija i odgovarajućih službi za pronalaženje i izručenje Mladića Hagu?

- Prvo, važno je pomenuti da je begunac i Goran Hadžić, mada Mladić ima „jači“ profil. Ipak, važno je obojicu pronaći i pružiti im priliku da u Hagu odgovaraju na optužbe koje su protiv njih podignute. Siguran sam da je vlast u Srbiji koncentrisana na potragu. Imamo kontakte i saradnju sa timom Vlade Srbije za saradnju sa Tribunalom i drugima koji rade na potrazi. Srbija radi naporno i mislim da je izručenje Mladića pitanje vremena. Ako je Srbiji potrebno više tehničke podrške ili pomoći od one koja sada postoji, bićemo veoma srećni da je pružimo. Pomagali smo i pomagaćemo napore da begunci budu uhapšeni, jer i u našem je interesu da oni budu privedeni pravdi.

„Prirodna Albanija“ ludost

- Priče o „prirodnoj Albaniji“ su ludosti političara koji nemaju ozbiljniju ulogu. Jasno je da je reč o neostvarivim idejama za koje apsolutno ne postoji međunarodna podrška. Evropska unija je protiv promene granica. Crtanje mapa završeno je nastankom Kosova - komentar je Stivena Vordsvorta na nedavno izrečenu ideju albanskih političara iz Srbije i Albanije. Vordsvort smatra da nisu moguće takve promene u međunarodnim odnosima koje bi mogle da dovedu do kreiranja državnih tvorevina poput „velike Albanije“.

(Danas)