недеља, 31. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Стивен Вордсворт: Лондон помаже и помагаће хапшење Ратка Младића
Хроника

Стивен Вордсворт: Лондон помаже и помагаће хапшење Ратка Младића

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. новембар 2010.

Београд - После изборне кампање 2008. постало је јасно да у Србији не постоји озбиљна алтернатива европском путу. Постоји, заправо, али колико је реална? СПС је део владајуће проевропске коалиције, чврсто посвећен европском путу Србије, а после расцепа у Српској радикалној странци Николић и његови људи увидели су да нема алтернативе интеграцији у Европску унију.

Једино мале десничарске странке, које су на маргинама политике у Србији, имају антиевропски став. Суштински, дакле, консензус постоји и мислим да ће на наредним изборима евроинтеграције бити заједничка тема за све највеће партије. Сличан консензус о подршци ЕУ и став да одрживе алтернативе нема постоји и у државама које су већ чланице Уније и у онима које су на путу да то постану - каже у интервјуу за Данас британски амбасадор Стивен Вордсворт, којем данас истиче мандат у Србији.

Верујете ли да ће Србија у годинама које долазе испунити свој национални приоритет - интегрисање у Европску унију?

- Да. Влада то жели, а и истраживања јавног мњења показују да је то жеља народа Србије. То такође желе и све државе чланице Европске уније. Моја држава пружа снажну подршку европским интеграцијама Србије, што је и министар Хејг јасно поручио током своје посете Београду крајем августа. Ово смо јасно пренели и својим партнерима уочи министарског састанка ЕУ у октобру, а чврсто смо подржали и одлуку да се од Европске комисије затражи да узме у разматрање захтев Србије за чланство.

Холандија, на пример, можда баш и није толико жељна...

- Чланство Србије у принципу подржавају све чланице Европске уније. Нема шансе да ће влада било које земље Уније рећи да идеју интеграција треба напустити - нико у ЕУ не сматра да би имало смисла направити „рупу“ између Мађарске и Грчке. И народи Западног Балкана су опредељени да буду део ЕУ. Наравно, постоје процедуре и услови које Србија, као и све друге државе које теже чланству, треба да испуни. Процес евроинтеграције ће трајати неко време, али ће на том путу Србија, као и други кандидати, добити пуно подршке од Брисела.

Пошто су Србија и ЕУ у септембру Генералној скупштини УН доставиле заједнички став према Косову, верујете ли да је Београд прихватио оно што западне дипломате називају „новом реалношћу“ на Косову?

- Оно што дуже време говоримо јесте да треба да се посветимо стварима око којих се слажемо. Србија се држи свог устава, Британија, као држава која је признала Косово, као и још 21 држава ЕУ према Косову имају другачији став. Генерална скупштина поздравила је покретање дијалога између Београда и Приштине чија би тема требало да обухвати низ питања везаних за животне услове на Косову.

Министар Вук Јеремић је после прошлонедељног састанка са британским колегом Вилијамом Хејгом рекао да ће у преговорима најпре бити речи о стварима које нису спорне, да би се касније прешло на „деликатнија“ питања. Да ли је реално очекивати поновно покретање преговора о статусу?

- Београд и Приштина увиђају да треба почети са разговорима о једноставнијим стварима. Када се навикну на сусрете и разговоре, моћи ће да причају и о сложенијим питањима. Већина ствари на Косову на неки начин јесте повезана са статусом тако да разговори неће бити једноставни. Битно је да они убрзо почну, и да се обе стране труде да све неспоразуме решавају конструктивно. Поздрављамо то што су обе стране у односу на разговоре заузеле позитиван став.

Ипак, чини се да Београд очекује и разговоре о статусу.

- Најбоље би било да се две стране, уз подршку ЕУ, договоре о томе о чему желе да разговарају. Као што сам већ рекао, многа питања су повезана са статусом. Међутим, са наше тачке гледишта, имајући у виду мишљење Међународног суда правде, односно чињеницу да је велика већина држава чланица ЕУ, Савета Европе и ОЕБС-а признала Косово, разговор о постојању Косова није на дневном реду. Време прецртавања граница је прошло. Косово постоји.

Сигурни сте да ће број држава које признају Косово расти, с обзиром на то да се често чује да Запад није задовољан динамиком признавања?

- Тај број држава све време расте, полако, али сигурно... Мислим да је прошле недеље још једна држава - Тувалу - признала Косово, она је 72. по реду. Када буде још 25 признања, претпостављам у наредних годину или мало више дана, већина држава у УН ће признавати независност Косова. После саопштавања мишљења Међународног суда да прокламација о независности није супротна међународном праву, државе више немају разлога да оклевају са признавањем.

Како се према вашем мишљењу власт у Србији односи према проблемима који постоје у Санџаку?

- Добро је што је председник Тадић у понедељак био у Санџаку. Важно је да политичари из Београда иду у Санџак, али и у друге регионе, на пример општине Прешево, Бујановац и Медвеђу на југу Србије. Често сам посећивао те делове земље јер у њима имамо различите пројекте и знам да локалном становништву то пуно значи. Суштина проблема је у економској неразвијености, а лоше је кад људи мисле да влада не мисли на њих. Пре четири године, када сам стигао у Србију, људи на југу Србије жалили су ми се да код њих нико не долази, али ствари су се промениле. У Санџаку је ситуација сложенија, али кључни су економски развој и заинтересованост Београда.

Дакле, проблеми су економски, не политички?

- Потребно је унапређење саобраћаја, комуникација, неопходне су инвестиције, из Србије и иностранства. А када људи немају посла, политика може да крене у лошем правцу.

У српској јавности, и то не само међу десничарима и у сензационалистичким медијима, чести су наводи да званичници одлазе у амбасаде „важних“ земаља по своје мишљење. Поједини амбасадори доживљавају се као веома моћни. Јесте ли се током мандата у Србији осећали „моћно“?

- Страни амбасадори уопште нису моћни, посао им је да причају са релевантним саговорницима у земљи домаћину у складу са овлашћењима која имају. Причамо са политичарима из свих партија изузев радикала, путујемо и ван Београда, лобирамо код представника институција за поједина питања важна за наше државе следећи инструкције. То је нормално и то раде сви амбасадори на свету. Али нисмо моћници.

Жестоко сте протестовали када је у јулу обелодањено да је Србија припремила посебну резолуцију о Косову. Касније је резолуција усаглашена са ЕУ. Колико такве или сличне реакције могу утицати на промену политике?

- То је сада историја. Битно је да је после тога био усаглашен заједнички став уз ангажман председника Тадића.

Када је о потрази за Ратком Младићем реч, постоји ли сарадња српске полиције и осталих који су у Србији надлежни за то питање са британским колегама? Мислите ли да Србија треба да тражи помоћ страних, па и британских полиција и одговарајућих служби за проналажење и изручење Младића Хагу?

- Прво, важно је поменути да је бегунац и Горан Хаџић, мада Младић има „јачи“ профил. Ипак, важно је обојицу пронаћи и пружити им прилику да у Хагу одговарају на оптужбе које су против њих подигнуте. Сигуран сам да је власт у Србији концентрисана на потрагу. Имамо контакте и сарадњу са тимом Владе Србије за сарадњу са Трибуналом и другима који раде на потрази. Србија ради напорно и мислим да је изручење Младића питање времена. Ако је Србији потребно више техничке подршке или помоћи од оне која сада постоји, бићемо веома срећни да је пружимо. Помагали смо и помагаћемо напоре да бегунци буду ухапшени, јер и у нашем је интересу да они буду приведени правди.

„Природна Албанија“ лудост

- Приче о „природној Албанији“ су лудости политичара који немају озбиљнију улогу. Јасно је да је реч о неостваривим идејама за које апсолутно не постоји међународна подршка. Европска унија је против промене граница. Цртање мапа завршено је настанком Косова - коментар је Стивена Вордсворта на недавно изречену идеју албанских политичара из Србије и Албаније. Вордсворт сматра да нису могуће такве промене у међународним односима које би могле да доведу до креирања државних творевина попут „велике Албаније“.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер