петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Штефан Филе: Сарадња са Хагом остаје основни услов за чланство Србије у ЕУ
Хроника

Штефан Филе: Сарадња са Хагом остаје основни услов за чланство Србије у ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. новембар 2010.

Србија чврсто испуњава услове из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, али пуна сарадња са Хашким трибуналом остаје основни услов за чланство Србије у ЕУ, поручио је данас европски комесар за проширење Штефан Филе.

Филе је приликом представљања извештаја Европске комисије о напретку земаља које желе да постану чланице ЕУ нагласио да би Србија требало да покаже "конструктивнији став" о учешћу Косова у регионалној трговини и сарадњи.

"Место Србије је у ЕУ, видимо Србију као кључну земљу за помирење у региону, врата ЕУ су отворена, али не безусловно: тренутак за реформе се не сме пропустити", поручио је Филе.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је данас да је ЕК уочила успех Србије, посебно у регионалној сарадњи, али да Србија на путу ка ЕУ мора још да ради.

Коментаришући извештај ЕК о напретку земаља региона у евроинтеграцијама, Дежер је за Б92 рекао да је Унија уочила добар успех у регионалној сарадњи, што је суштински важно. Међу позитивним оценама извештаја ЕК, Дежер је посебно истакао регионалну сарадњу и помирење, као категорије од највеће важности за ЕУ.

У том смислу Србија је, сматра Дежер, урадила низ веома позитивних корака и оних симболичних, као што су Декларација о Сребреници и посета председника Бориса Тадића Вуковару, па до оних практичних као што су рад на потрази за несталима, демаркација граница и друго.

Он сматра да на замерке које је ЕК изнела у свом извештају о напретку Србије у евроинтеграцијама треба гледати више као изазове.

"Ти изазови су веома важни и треба одговорити на њих, јер ЕК идуће године треба да изнесе своје мишљење о спремности Србије да постане кандидат за члана Уније", истакао је Дежер.

Као највеће изазове Дежер је означио реформу правосуђа и борбу против корупције.
"Ефикасно и праведно судство основна је брига и неопходност за све чланице Уније", рекао је Дежер и додао да ту треба ревидирати усклађеност са европским стандардима и транспарентност.

У оквиру борбе против корупције и организованог криминала Дежер је инсистирао на превенцији, а за смањење јавне потрошње рекао је да би требало утврдити систем јавних набавки.

Питање притиска на медије је веома важно када је реч о пријему у ЕУ, рекао је Дежер. То питање се поставља при разматрању сваке кандидатуре, а у Србији постоје напади на новинаре, па чак и три убиства новинара која још нису решена, навео је Дежер.

По питању Косова Дежер је указао да је најважнија била сарадња Србије приликом израде Резолуције УН о Косову 9. септембра. У том контексту требало би се, сматра Дежер, позабавити и низом практичних питања која се тичу свакодневног живота људи на Косову.

Посланик Европског парламента и известилац за Србију Јелко Кацин поздравио је данас, у размени мишљења са Филеом, напредак који је у последњих годину дана на свом европском путу начинила Србија и додао да у циљу добијања статуса кандидата ниједан задатак не сме бити претежак.

"Сада када је Савет ЕУ затражио од Комисије да изради мишљење о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, Београд има прилику да размисли о актуелној политичкој и економској ситуацији. Не сме да буде изазова и напора који су превише тешки да би се добило позитивно мишљење Комисије", рекао је Кацин у ЕП.

Он је указао да је, поред питања Хашког трибунала и Косова, главна брига ЕУ је реформа правосуђа, јер у Србији мора бити успостављена владавина права и копенхашки критеријуми морају да буду испуњени.

"Када Високи савет судства коначно буде изабран, биће потребно преиспитати целокупну реформу", додао је он.

Кацин је оценио и да још много мора да се уради по питању независности и слободе медија, у чему су "главне препреке монополи у власништву над медијима, феудализација медијских кућа од политичких партија и снажно присуство жуте штампе". Он је упозорио да Закон о заштити личних података није у потпуности у складу са стандардима ЕУ и да у тој области још нису усвојени сви неопходни закони.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер