Stanko Stojiljković: Hirošima, „marsovci” i Srbi

Svet je 6. avgusta 1945. godine zakoračio u nuklearno doba, kada su Amerikanci bacili prvu atomsku bombu na Hirošimu, a tri dana kasnije i na Nagasaki. Surova odmazda za mučki napad Japanaca na Perl Harbor 7. decembra 1941. Posle prve eksplozije vlada Japana je protokolarnim ćutanjem odbacila ultimatum, nakon druge je pristala na bezuslovnu predaju.

Ali zlokobnim događajima prethodile su godine grozničavih naučnih istraživanja u kojima se, prema kazivanju profesora dr Krunoslava Subotića iz Instituta „Vinča”, na volšeban način prepliću događaji kao u najuzbudljivijoj pripovesti Agate Kristi. Da li su u sve to bili upleteni i Srbi?

Iza svetla pozornice septembra 1939, Irena Žolio-Kiri i naš Pavle Savić obznanili su da su, bombardujući uranijum neutronima, uočili zračenja iz lantana. Nažalost, nisu prepoznali da je on nastao deobom-fisijom uranijuma.

Pavle Savić bez Nobela

Krajem godine Oto Han i Fric Štrasman su, u ponovljenom opitu, dobili sličan nalaz u vidu barijumovog jezgra, za šta je prvi posle ispravnog objašnjenja 1945. pokupio Nobelovu nagradu. Najpriželjkivanije naučno odličje je Ireni Kiri i Pavlu Saviću, prema rečima nobelovca Glena Siborga, „izmaklo zbog papira (naučni članak)”.

Fisiona (pred)igra započela je ranije, kada je 1933. iz Mađarske utekao fizičar Leo Silard koji je patentirao princip lančane reakcije. Ali princip bez samog otkrića fisije nije značio ništa, jedino je privukao pozornost naučnih i obaveštajnih krugova. Ključni događaji bili su, kako objašnjava dr Krunoslav Subotić, neuspeli (Kiri, Savić) i uspeli (Han, Štrasman) ogledi.

Drugi bi verovatno doživeo sudbinu prvog, da Oto Han nije zatražio objašnjenje od, u Švedsku izbegle prijateljice Jevrejke Lize Majtner, koja je pojavu barijuma, slično opažanju lantana, vispreno protumačila kao posledicu cepanja uranijuma (fisija) s pozitivnim ostatkom energije. A sve u saglasju s čuvenom formulom Alberta Ajnštajna, po kojoj se uspostavlja jednakost u pretvaranju mase u energiju, uz dodatak u vidu neutrona.

„Vodeći naučnici su namah prepoznali da je moguće ostvariti princip Lea Silarda, lančanu reakciju za proizvodnju energije fisijom uranijuma, u mirnodopske ili vojne svrhe”, naglašava dr Krunoslav Subotić. „Eksperimenti para Kiri-Savić i Han-Štrasman, ponovljeni u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Japanu, potvrdili su opažene rezultate. Odmah su se umešale i tajne službe: institucije za izradu atomske fisione bombe ubrzo su nikle SAD (1939), Nemačkoj (1939), Velikoj Britaniji (1940), SSSR-u (1940) i Japanu(1940)”.

Istaknutu ulogu u osmišljavanju i pravljenju atomske bombe odigrali su izbegli mađarski Jevreji, Leo Silard, Eugen Vigner, Edvard Teler, Johan von Nojman i Todor fon Karaman, koje su u SAD prozvali „marsovcima”.

Leo Silard je smislio, patentirao i do tančina razradio zamisao proizvodnje nuklearne energije lančanom reakcijom neutrona sa uranijumskiim jezgrom, a potom nagovorio Alberta Ajnštajna (1939) da napiše pismo predsedniku Frenklinu Ruzveltu, na osnovu kojeg je pokrenut „Menhetn projekat”. A rezultat? Prvi nuklearni reaktor i elektronski računar, ali i atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Eugen Vigner, potonji nobelovac, sa Enrikom Fermijem, italijanskim prebegom i nobelovcem, uveo je u rad prvi nuklearni reaktor na svetu (Čikago, 1942). Edvard Teler je osmislio i pretočio u delo koncept termonuklearne bombe zasnovane na energiji spajanja (fuzija) najlakših atomskih jezgara. Johan von Nojman, matematički genije, u okviru „Menheten projekta”, zamislio je prvi elektronski računara (1944). Teodor fon Karaman bio je jedan od vodećih ljudi u razvoja raketnog naoružanja.

Nadimak „marsovci” nadenuli su im američke kolege, zato što su međusobno razgovarali na mađarskom jeziku koji ostali nisu razumeli.

Podozrivi Lavrentij Berija

Tajne službe su u međuvremenu radile na utvrđivanju činjeničnog stanja, s posebnom pozornošću na Nemačku u kojoj je otkrivena fisija. Tadašnji i potonji nobelovac, Verner Hajzenberg i Oto Han, kao čistokrvni Nemci ostali su u svojoj domovini. Očekivalo je da bi oni mogli da otpočnu ostvarenje Silardovog principa, i to se dogodilo na zahtev Adolfa Hitlera. Međutim, pogrešno su izmerili presek usporavanja neutrona u ugljeniku, ključnog za povećanja snage oružja. Iz tih razloga su prešli na tešku vodu za usporavanje neutrona, što je znatno složenije, a u tome ih je vešto sabotirao Nils Bor.

„Najkrupnija greška bila je što je, zbog bolje nadziranja naučnika, projekat podeljen na tri nezavisna dela, a da se sinteza obavi posredstvom tajnih službi, što je išlo veoma sporo”, nastavlja naš sagovornik. U međuvremenu je pažnja usmerena ka drugim vrstama oružja, posebno fau-15 raketama. Nemačka je, naposletku, samu sebe lišila stečene prednosti.

Ni Sovjeti nisu sedeli skrštenih ruku: zanimanje za atomsko oružje pobudila su tri nezavisna izvora obaveštavanja. Pismo Georgija Fljorova, pronalazača spontane fisije uranijuma (1940) u katakombama moskovske podzemne železnice (zbog sprečavanja uticaja prirodnog i kosmičkog zračenja). Na osnovu činjenice da sam uranijum može spontano proizvesti neutrone, on je zaključio da sovjetski neprijatelji mogu da načine opasno atomsko oružje. Pismo Staljinu je uputio preko Lavrentija Berije, koji ga nije prosledio verujući da je to naučnička mašta.

Drugi izvor koji se nije mogao zanemariti bila je grupa Kima Filbija iz Londona, koja je radila za sovjetsku obaveštajnu službu, ali je moćni šef NKVD-a ponovo posumnjao, podozrevajući da je je to podmetanje britanskih špijuna.

Konačno se uverio kada mu je pokazano pismo supruge, nađeno u torbici ubijenog nemačkog oficira, u kojem ona opisuje svoje poslove pod okriljem Hajzenbergovog poduhvata.

U međuvremenu je u SAD je uveliko tekao „Menheten projekat”, okupivši najpoznatije naučnike toga vremena: rukovodio je Robert Openhajmer, učestvovali su nobelovci Ričard Fejnman, Glen Siborg, Hans Bete, Eugen Vigner, Artur Kompton, Nils Bor (i njegov sin Age), Emilio Segre, Ernest Lorens, Luj Alvares, DŽejms Čadvik, DŽon Viler, Edvard Teler, Fon Nojman i Leo Silard. Središte tajanstvenih zbivanja bila je Nacionalna laboratorija Los Alamos.

Prva provera fisione bombe snage 18,6 kilotona trunitrotoluola izvedena je 16. jula 1945. Četiri sata posle eksplozije krstaricom „Indijanopolis” odvezena je atomska bomba nazvana „Mali dečak”, koja će ubiti 140.000, a posledicama radijacionih bolesti izložiti 300.000 građana Hirošime. Sledeća je bačena „Debeljuca” tri dana docnije i usmrtila 70.000 žitelja Nagasakija.

Iza „gvozdene zavese” su iste godine (1942) kada i „Menhetn projekat” Sovjeti, predvođeni Igorom Kurčatovim, Georgijom Fljorovim i mladim Andrejom Saharovim, započeli trku da sustignu Amnerikance. U tome im je mnogo pomogao Klaus Fuks, komunista po uverenju, koji je utekao iz Nemačke i priključio se u američkom nuklearnom programu.

(Politika)