Стандард у Србији све нижи

Због пада стандарда Влада формирала Комисију за праћење цена и превентивно деловање. Срби највећи песимисти у региону када је у питању лична финасијска ситуација. Организације потрошача траже преиспитивање маржи, ПДВ-а и структуре потрошачке корпе.

Стандард становника Србије пао је у првој половини ове године. Просечне плате ниже су за око 100 евра, а у односу на децембар 2009. године цене на мало у јулу веће су за 9 одсто. Како би се стало на пут даљем паду стандарда, Влада је формирала Комисију која ће пратити цене и превентивно деловати.

Према тврдњама трговаца, криза узима маха, промет пада, купују се намирнице лошијег квалитета, а продаја технике и текстила нижа је за четвртину.

Грађани кажу да је све поскупело, посебно храна. Зарада оде на струју, комуналије и храну. Врло мало новца остаје после тих плаћања.

Последњег дана прошле године средњи курс евра био је 88,60, данас 93,06 динара.

Просечна плата у децембру, по званичном средњем курсу, вредела је око 435 евра. Овогодишња јунска, 340 евра. Пре седам месеци, бензин смо плаћали 77 динара, данас 101 динар.

У односу на суседе у региону очекивања Срба о личној финансијској ситуацији су најлошија, показују истраживања.

"Највећи пад у потрошњи десио се пре свега у категорији пића, потом у категорији меса и прерађевина, личне козметике и кућне хемије. Тај тренд ће се вероватно наставити", рекао је директор Агенције за истраживање тржишта ГФК Горан Тинтор.

Ипак, Тинтор верује да неће доћи до већег раста цена, јер потрошачи немају пара.

Од краја прошле године просечно банкарско задужење становника мање је за 36 евра. Са 675 дошло је до 639 евра.

Чек се враћа на велика врата, а трговци све чешће, без камате кредитирају купце.

"Примећујемо сталан раст јер потрошачи све више то препознају и реагују на позитиван начин, јер им омогућује да своје трошкове лакше амортизују и помере на будући период", рекао је директор "Делта Макси Србија" Рајко Мандић.

Према његовим речима, учешће чекова четири пута је веће него што је било прошле године.

Продубљење кризе тек предстоји, сматра социолог Милан Николић, а ситуација ће највише зависити од броја отпуштених радника и реакције синдиката.

"Ми ионако имамо велику незапосленост, ако се она продуби, а постоје прогнозе да може бити изгубљено 100, 200, па и 300 хиљада радних места, онда ћемо вероватно имати и врло тешку економску и социјалну ситуацију, као и врло бурну политичку јесен и зиму", оценио је Николић.

И потрошачке организације покушавају да олакшају живот становницима Србије.

"Предлог НОПСА Влади је да се ограничи ниво маржи одређених производа и услуга за које Влада има ингеренције. Затим, да се преиспита ниво ПДВ-а и где год је могуће да се не повећава него смањи", каже Новица Ранђеловић из Националне организације потрошача Србије

Ранђеловић сматра да је потребно да се преиспита структура и методологија потрошачке корпе.

Не постоји оправдана опасност од већих поскупљења прехрамбених производа, саопштила је Владина комисија за праћење цена и животног стандарда.

Комисија је најавила и могућност разговора о смањењу цене природног гаса и измени постојеће формуле за израчунавање цене нафте и њених деривата и акцизној политици. Циљ је да се смањи утицај сиве економије.

(РТС)