Шта су новине писале пре 80 година: Хитлер у говору сат времена износио статистичке податке, а добар део говора заузела полемика против стране штампе

 У извесним деловима Хитлеровог говора чуо се један нови тон, тон енергичне опомене иностранству.

Овако је Хитлеров говор пренео лист Време пре тачно 80 година, 21. фебруара 1938. године. Већ тада фирерови говори најављивани су широм Европе, али и света и свима је постало јасно да он користи средства масовног информисања да би дошао до своје публике, односно народа.

Овај тренутак јако је битан у историји јер се ради о говору у којем је Хитлер први пут отворено запретио Европи, пред Други светски рат.

У говору је ипак истакао и добре односе Немачке и Југославије, преноси репортер Времена.

“Тај тон (енергичне опомене иностранству), поред дефинитивног истицања цаједничког фронта са Италијом и Јапаном, био је главни утисак Хитлеровог говора”, пише Време.

Новинар описује оно што је свет после читао у уџбеницима о механизмима ауторитарних покрета, а то је Хитлеров глас. Пише да је он почео тихо, да би завршио гласом као оркан. Само о петогодишњој владавини говорио је два сата, “патетично и лепо”.

Само је статистичке податке “бацао у етар” пуних сат времена,  а добар део говора заузела је полемика против стране штампе, која је, како је Хитлер рекао, својим полемикама против њега довела у питање светски мир.

“Ако иностранство сумња у једнодушност немачке војске и национал социјалистичке партије,  и ако на основу тога буде покушало да изазива Немачку, онда се једног дана може догодити да на то добије одговор. Али, одговор у гвожђу и челику и то муњевитом брзином”, претио је фирер. “Немачка жели мир, али ако у томе не буде успела, онда на њој није кривица”.

Лист Правда од 21. фебруара 1938. године пише о томе како су Хитлеров говор примиле остале земље. Из текста се може видети да се лист Краљевине Југославије и даље нада да Италија неће пружити пуну подршку Хитлеру, а ту наду гајиле су изгледа и Француска и Енглеска.

 “Кабинети у Паризу, Лондону и Риму заседали су синоћ и доносили важне одлука у вези са догађајима у Средњој Европи”, пише Правда и преноси текстове из стране штампе.

Тако, “Њујорк хералд” пише да је аншлус у Аустрији већ спроведен, али се нада да неће дочи до рата.  Енгелска штампа говори о надањима да ће се ипак постићи договор са Италијом , од које се у том тренутку тражило да обустави инвазију на Шпанију и антимуслиманску реторику.

Ипак, према писању “Дејли хералда”, италијанска Влада је поставила у преговорима много веће захтеве – да се њој припоје делови Шпаније, као и да добије привредну помоћ. Италијани су већ у том тренутку били свесни да могу да калкулишу и добију нешто за свој одабир стране.

“Сандеј тајмс” пише да је британско јавно мњење веома расположено за споразум са Италијом.

И Французи су већ били свесни да је Аустрија припојена Немачкој, иако се то у Бечу и Берлину и даље није признавало, а званично се догодило месец и по дана касније.

Лист Данас свакога дана прелистава главне вести на данашњи дан пре 80 година, тачније 1938. године. Предмет анализе су дневни листови Време и Правда, који данас не постоје. Идеја јесте да се читаоци врате у прошлост, да са временске дистанце виде како су изгледале вести, али и како су новинари, па и сами суграђани, размишљали у Србији у турбулентном периоду између два рата и пред сам почетак Другог светског рата. Поред политичких вести, објављиваћемо и друштвене, економске, али и вести из домена забаве и спорта.

(Данас)