Шта Србији доноси чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци?

 Београд -- Србија је ових дана добила сертификат којим се потврђује да је званично постала нерегионални члан Азијске инфраструктурне инвестиционе банке (АИИБ).

То ће јој омогућити приступ повољним кредитним средствима и посебним фондовима банке за реализацију приоритетних пројеката, у складу са опредељењем владе да покрене нови инвестициони циклус у наредном периоду, кажу представници надлежних институција.

АИИБ је почела са радом у јануару 2016. године и као релативно нова мултилатерална развојна банка, са капиталом од 100 милијарди америчких долара првобитно је основана да буде регионална финансијска институција, али јој је приступио и велики број чланица изван азијско-пацифичког региона.

Међу њима су Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Холандија, Шпанија и друге, тако да Банка има међународни карактер и тренутно броји 100 држава чланица.

Већ у јуну 2016. године банка је одобрила прва четири зајма Бангладешу, Индонезији, Пакистану и Таџикистану, у износу од укупно 509 милиона долара, а до данас се број земаља корисника кредита значајно повећао (Индија, Камбоџа, Турска, Непал, Шри Ланка, Оман, Филипини, Азербејџан, Египат, Грузија, Мјанмар).

Како јој име каже, кредитира инфраструктуру

Банка подржава кредитно финансирање инфраструктурних пројеката у области саобраћаја, енергетике, телекомуникација, водоснабдевања, отклањања последица поплава, клизишта и климатских промена и пружа финансијску подршку формирању инвестиционих, инфраструктурних и зелених фондова, што ће и Србији омогућити аплицирање за кредите и приступ посебним фондовима банке за реализацију инфраструктурних и других приоритетних пројеката, кажу за Тањуг у Министарству финансија.

Чланство у међународним финансијским институцијама, омогућило је Србији финансијску подршку за реализацију значајних пројеката широког спектра, указују. "Свака банка има своје критеријуме за оцену прихватљивости пројеката и одређивање приоритета за кредитно финансирање, у складу са својом праксом и политиком прилагођавања променама развојних изазова, економских и друштвених приоритета", наводе у Министарству финансија.

У Народној банци Србије (НБС) објашњавају да се Србија пријавила за чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци 2018. године, а након испуњења свих неопходних процедура и услова за чланство, у августу ове године постала је званична чланица ове финансијске институције.

Србија и сада има приступ повољним кредитима за реализацију приоритетних пројеката, који се спроводе у сарадњи са кинеским компанијама и кинеском Еxпорт-импорт банком као кредитором, подсећају у НБС.

"Чланством у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци направљен је још један корак у правцу остваривања позитивних утицаја на нашу привреду. Ова институција земљама чланицама даје финансијску и техничку подршку како би подстакла развој инфраструктуре и других сектора", кажу у НБС.

Фокус је на финансирању инфраструктурних пројеката по повољним условима, путној инфраструктури, енергетици, водоснабдевању и генерално приоритетним пројектима који значе и боље услове пословања и живота. На овај начин стварају се услови и за смањење изложености према једном кредитору и обезбеђује већа конкурентност кредитних понуда.

Чланство потврда добрих односа

Чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци такође је и својеврсна потврда традиционално добрих и блиских односа Кине и Србије, којима значајно доприноси одлична сарадња између Народне банке Србије и Централне банке Кине, истичу у НБС.

"Ова одлична сарадња потврђена је 2016. када су две банке потписале билатерални валутни своп аранжман који омогућава размену националних валута, а који уједно представља потврду брзорастућих инвестиција и трговинских односа. Од јануара 2015. године, кинески јуан је уврштен на листу валута којима се може трговати на девизном тржишту у Србији, чиме је дат допринос повећању међусобне трговинске и економске сарадње".

Србија је такође и део пројекта "Један појас-један пут", који ће додатно повећати значај повезаности Србије са Азијом.

Влада Србије препознала је све већи значај економске сарадње са азијским земљама, пре свега са Кином, због чега је потписан и већи број трговинских споразума, објашњавају у НБС. По том основу у претходних неколико година имамо растући тренд азијских инвестиција у Србији, и то не само у виду кредита за изградњу инфраструктуре и за пројекте енергетске ефикасности, већ и у виду страних директних инвестиција.

Кинеске инвестиције у Србији

Само у 2018. години, прилив страних дитектних инвестиција (СДИ) из Кине чинио је 20 одсто укупног прилива СДИ, а из Азије је стигло преко 25 одсто укупних прилива СДИ.

Паралелно расте и трговинска размена. Након што је у 2018. години повећан за преко 40 одсто, наш извоз у Кину је током осам месеци 2019. године више него утростручен. У НБС очекују да ће ове инвестиције из Азије (попут Линглонга) и реализација континуираних инвестиција Зиђина у РТБ Бор и ХБИС-а у смедеревску железару, наставити да дају позитиван допринос расту српског извоза.

"Већ видимо значајно повећање извоза бакра, а план је да у средњем року Зиђин повећа извоз бакра из Србије четири пута. Не мање важна је и улога кинеских компанија у изградњи саобраћајне инфраструктуре, што омогућава све бржи проток робе и на тај начин индиректно доприноси расту извоза. Због свега тога и чланство у Азијској инфраструктурној банци логичан је наставак успешне сарадње која има позитивне утицаје на нашу привреду“, истичу у НБС.

Глобална повезаност

Србија је чланица најзначајнијих банака на глобалном нивоу - Светске банке, Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Развојне банке Савета Европе. Користимо и повољне кредите од појединих држава (Кина, Русија, Уједињени Арапски Емирати), као и Развојне банке Немачке - КфW.

Најзначајнији пројекти који се финансирају средствима Светске банке односе се на инфраструктурне пројекте (Коридор 10), секторе здравства, школства, развој приватног и финансијског сектора, унапређења конкурентности и запошљавања, унапређење државне управе (унапређење услуга електронске управе)...

Чланство Србије у ЕБРД-у омогућило је нашој земљи финансирање више од 200 пројеката у области инфраструктуре, подршке финансијским институцијама, као и пројеката у сектору енергетике. До сада је највише средстава уложено у пројекте: Коридор 10, рехабилитација пруга на Коридору 10 и набавка возних средстава, обнова путева у Србији, изградња обилазнице око Београда, унапређење инфраструктуре у бројним градовима широм Србије. У Суботици је, у оквиру пројекта унапређења водних система, урађено и пречишћавање Палићког језера, нашег највећег језера са историјском традицијом.

Средства кредита добијених од Развојне банке Савета Европе усмерена су на унапређење научне и образовне инфраструктуре, у пројекте изградње стамбених јединица за посебне категорије угрожених домаћинстава, за обнову кућа уништених у поплави са циљем унапређења квалитета живота људи.

Значајна сарадња постоји и са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) код које Република Србија није формална чланица, с обзиром на то да нисмо чланица ЕУ. Међутим, Србија са ЕИБ-ом има потписан Оквирни споразум о сарадњи, као и Споразум о оснивању и активностима Регионалне канцеларије ЕИБ-а у Републици Србији, која је прва таква ван територије Европске уније. Средства кредита добијених од ЕИБ-а намењена су финансирању изградње инфраструктуре, енергетике, модернизацији школства, изградњи Клиничког центра, развоју сектора малих и средњих предузећа (Апекс зајмови за мала и средња предузећа), и друго.

"Србија данас има приступ и већем броју институција које послују на глобалном нивоу и то по повољнијим условима финансирања, јер је слика о њој у свету битно промењена. Кредитни рејтинг Србије је у септембру ове године повећан и сада је на један степеник од инвестиционог, а наша премија ризика је на нивоима око 50 базних поена, што је све одраз огромног напретка који је остварен и што чини да су и наши услови финансирања данас много повољнији него пре пола деценије", кажу у НБС.

(Танјуг)