недеља, 19. новембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Слободан Орловић: Политичка рампа за војвођанске симболе
Хроника

Слободан Орловић: Политичка рампа за војвођанске симболе

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 06. април 2015.

Грб и застава знак су препознатљивости неке територије који поред колективног идентитета често носе и јаке емоције, од љубави до мржње (ратна застава се напада и брани до последње снаге). Нови Статут Војводине (2014) је поред постојећег покрајинског грба и заставе увео и традиционалне симболе Војводине. Међутим, традиционални грб и застава још увек нису у употреби. Скорашње недоношење одлуке о коришћењу симбола (на Скуштини од 10. марта 2015) продубило је страначка политичка непријатељства и још поделило народ у Војводини.

Аутономна покрајина Војводина све до 2002. године није имала грб а до 2004. године заставу. У њој су од оснивања (српским Законом о устројству...,1945) коришћени симболи Србије (и Југославије). Важећи „прворођени“ војвођански грб је од усвајања критикован из многих разлога. Хералдички - супротно стандарду те науке он је прост и неук спој три феудална грба Бачке (1699), Срема (1747) и Баната (1799), уз то и неаутентичног изгледа. Историјски - та три грба представљају хабзбуршке жупаније а не Војводину. Политички -  грб је донет по иницијативи и притиску мање странке у покрајинској власти па отуда и име „Чанкови симболи“.

Правне критике казују да је ономад грб усвојен без уставног и законског основа, док му се у националном смислу замера да нема икакву везу са српским народом и Србијом. Слично је критикована и војвођанска застава од три боје неједнаке ширине и три у троуглу звездице. Све то је довело до тога да ти симболи од народа у Војводини не буду ваљано прихваћени, да се игноришу, не познају, чак цепају и пале.

Статут Војводине настоји да превазиђе такву нетрепељивост према покрајинским симболима управо увођењем и традиционалних симбола - грба Србске Војводовине и тробојке из 1848. године. Они су по слову, духу и циљу статутарних норми једнаковредни са дотадашњим обележјима. Уз то, хералдички, историјски, политички и национално традиционални симболи „поправљају“ од раније постојећи покрајински грб и заставу.

Како је убедљива већина у покрајинској (91 од 120 посланика) и државној скупштини (186 од 250 народних посланика) усвајањем Статута усвојила и сва четири покрајинска симбола, изгледало је да ће доношење одлуке о начину њиховог коришћења бити рутина. Јер та одлука је тек „техничка“ ствар примене Статута. Ипак, ни после ево седам месеци, а рок је био три, одлуке нема.

Ствар са том одлуком је ишла необичним током. После полугодишњег чекања, на скупштинском колегијуму и надлежном скупштинском одбору брзо је и у потпуности усклађен предлог одлуке о симболима. Иза тог предлога је стала неопходна двотрећинска политичка већина. Међутим, на самој седници покрајинске Скупштине владајућа Демократска странка је повукла утаначену сагласност, грубо обманувши остале учеснике политичког договора. Из неких мотива погазивши оно за шта је још при доношењу Статута гласала, та странка је оцртала макијавелистичко лице политике. Да се помислити како се у тој „тами“ ништа не зна и да је све дозвољено.

Из овог стања кршења Статута због недоношења одлуке о коришћењу симбола два су правна излаза. Оба су несавршена а тиме и привремена. Први је да се, с обзиром на то да нема одлуке о коришћењу симбола, покрајинска застава и грб и не употребљавају. И то све док се таква одлука не усвоји. Друго, решење је да се непосредно примени члан 9 Статута („Симболи АП Војводине“) и да се на тај начин у употребу уведу и традиционални симболи.

Они би се упоредо са постојећим обележјима морали истаћи на зградама покрајинских органа и организација, установама градова и општина у Војводини, користити у печатима, документима и др. Ово би била статутарна дужност покрајинских и локалних органа. Али дужност која, на жалост, зависи само од тренутне и променљиве политичке воље странака на та два нивоа власти.

Аутор је члан Српског правничког клуба

(Политика - НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер