Српска војска непожељна у Москви због распада Југославије?

На Дан победе, 9. маја, у Москви маршираће 11.500 војника, међу њима ће бити амерички маринци и британски сасовци. Позив, међутим, није упућен припадницима Војске Србије, ни министру одбране Драгану Шутановцу, иако је Србија, као чланица антифашистичке коалиције, поднела изузетно висок број жртава током Другог светског рата.

Војска Србије би достојно репрезентовала државу и оне снаге које су током Другог светског рата учествовале у борби против фашизма на простору бивше Југославије

У Русији кажу да Србији није упућен позив јер је у рату учествовала Југославија.

Константин Никифоров, директор Института за словенске студије при руској Академији науке и уметности, каже за „Блиц” да ће у војном дефилеу приликом прославе Дана победе у Москви учествовати само војске савезничких сила у Другом светском рату.

- Србија није исто што и Југославија. Да смо позвали вашу земљу, морали бисмо и Хрватску, Босну и Херцеговину, Македонију, Словенију и Црну Гору - објашњава Никифоров.

Министар одбране Драган Шутановац каже за „Блиц” да не зна зашто припадници ВС нису позвани на ту свечаност и да је потпуно убеђен да би Војска Србије на паради достојно репрезентовала државу и оне снаге које су током Другог светског рата учествовале у борби против фашизма на простору бивше Југославије.

Шутановац истиче да су жртве тада поднете у односу на величину земље импозантне и да би му било изузетно задовољство да Војска Србије учествује на паради.

Министар каже да руско-српски војни односи нису добри као политички, али најављеје да би већ крајем године могло доћи до побољшања је у Београд долази висока делегација, предвођена начелником Генералштаба Руске војске.

- Тиме ћемо отворити нову еру односа, након чега очекујем да ће доћи до размене посета и на министарском нивоу и коначног уобличавања наших односа који ће пратити оно што се дешава на политичком плану - рекао је министар одбране.

Може ли се изостанак позива министру одбране и Војсци Србије протумачити као одговор Москве на убеђење Русије да српски министар одбране заступа ближе везе са НАТО од оних у „Партнерству за мир”? Зоран Драгишић, војни аналитичар, сумња у то.

- На тој паради учествују чланице НАТО, чак и Америка, а неке чланице бивше СССР, као Грузија, нису позване такође. Не знам шта је узрок овог потеза Москве, али држава мора добро да га анализира - поручује Драгишић.

Он упозорава да Србија има нереалан однос према Русији, а да он мора да се гради на међусобном уважавању, а не на схватању да је Србија руска губернија.

Истиче да коначно Србија мора да схвати да Русија неће окренути ракете према Америци због Косова, као што то није учинила 1999. године током бомбардовања, нити ће послати стратешке бомбардере да штите српске интересе. За њега је ствар једноставна, пред нама је избор - улазак у НАТО или пакт са Русијом, који она нема ни са једном другом земљом.

Изостанак позива за Војску Србије и њеног министра одбране поново отвара питање шта Русија хоће од Србије, шта су њени интереси на Балкану. Економски интереси су више него јасни. Русија је један од два наша најзначајнија спољнотрговинска партнера. Само у прва три месеца ове године са њом је остварена размена од 623,9 милиона долара. Истина је, међутим, на жалост Србије и на срећу Русије - готово читав износ односи се на увоз из Русије.

Сем тога, Русија је јасно саопштила недавно да даље ширење НАТО на исток сматра директним угрожавањем њене безбедности. Али, источно до нас су чланице НАТО - Бугарска, Турска и Румунија, северно је то Мађарска, западно Хрватска, јужно Албанија, која је аплицирала за чланство, а ту су и Босна и Црна Гора.

- Ми ћемо ући у НАТО или нећемо, зато што ми тако хоћемо, а не зато што тако каже Москва. Русија као свака велика сила жели своју доминацију или утицај над другом државом. А ми имамо политичаре који не само да су с руским политичарима у вези, већ се понашају као део руског, а не српског политичког живота - каже Драгишић.

Шта с друге стране треба да значи јучерашњи позив генералног секретара НАТО Андерса Фога Расмусена у Букурешту на унапређење веза Алијансе и Србије и његове речи: „Јако бих желео да се односи Србије и НАТО унапреде”? Да ли је то дискретан, али јасан позив Србији за учлањење у НАТО?

- Не мислим да је ово позив за учлањење у НАТО јер је и званичницима Алијансе познат став Србије о неутралности. Позив на сарадњу указује на то да је наш систем одбране респектован од стране Брисела пошто показује да су реформе које се спроводимо по најбољим светским стандардима. Али то је свакако позив на чвршће повезивање са европским безбедносним системом и даље европске интеграције и на јачу сарадњу у оквиру „Партнерства за мир” - каже Шутановац.

Министар одбране је убеђен да ће отварање канцеларије Србије при НАТО у Бриселу омогућити развијање не само војних односа већ и војног здравства, енергетске безбедности, екологије…

- Чињеница је да се све земље учлањују у тај програм како би црпле користи од те сарадње и наша је жеља да убудуће и ми имамо подједнаке могућности попут других земаља чланица ПЗМ - наводи он.

За Александра Радића, војног аналитичара, Расмусенова изјава је, попут других које у последње време стижу из Брисела, ништа друго до зелено светло Србији да затражи пуноправно чланство у НАТО.

- Сигнали су врло очигледни и сада долази тренутак у коме се доноси одлука хоћемо или не. На Србији је одлука - каже Радић.

Он сматра да је за НАТО веома важно да се Србија укључи у Алијансу ради коначног решења кризе на Балкану. Каже да би то с друге стране дало прилику Србији да афирмише свој интерес и лакше дође до за њу прихватљивог решења за Косово. Војна неутралност за њега је неприхватљива из више безбедносних и економских разлога, она подразумева, између осталог, веће снаге одвраћања и далеко значајнија улагања у војску, средства која Србија нема.

(Блиц)