Српска православна црква и верници данас обележавају Усековање главе светог Јована Крститеља

Српска православна црква и верници данас обележавају Усековање главе светог Јована Крститеља, празник када се Црква сећа великог проповедника покајања и Царства Божијег - Светог Јована Кститеља и његовог мученичког страдања.

У време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице витлејемске деце, проповедао је у Галилеји Свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа - Иродијаду, Свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је бачен у тамницу.

На једној свечаности, занесен игром Иродијадине кћери Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу.

Она је, по наговору своје зле мајке, затражила светитељеву главу, а пијани цар јој је испунио жељу и посекао Светог Јована.

Ученици Светог Јована узели су у ноћи његово тело и часно га сахранили, а бесна Иродијада је избола иглом језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место.

Ускоро је све ове злотворе стигла заслужена казна, па су скончали свој живот у беди и понижењу.

Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је зато што је тога дана освештана црква коју су над Јовановим моштима у Севастији подигли Свети цар Константин и царица Јелена.

Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.

(Мондо)