Срећко Михајловић: Јавно мњење Београда се благо помера ка политици која је окренута ка ЕУ. Половина Београђана за власт, трећина за партије центра и лево од центра, а једна шестина за партије деснице

 Конфузност, противречност и аномија, односно распад и криза друштвених вредности, веома су присутне у јавном мњењу у Београду, што се одражава на супротне ставове градјана о питањима Косова, Европске уније и рата у Украјини, показала је анализа Истраживачко-издавачког центра Демостат. "У исто време смо и за демократију и за аутократију, не знамо где смо - и када је реч о вредностима и када је реч о спољној политици. Стално смо негде на средини и то се овог пута очито показало. Да ли је то добро или не, рећи ће политичари, али ја лично не верујем да је неопредељеност нека политичка врлина", рекао је главни истраживач Демостата, социолог Срећко Михаиловић новинарима у Београду.

Михаиловић је навео да су од испитаника тражили да реагују на тврдњу да је „Косово и сада независно, само то нећемо да признамо“, са чим се сложило њих 37 одсто, док се са том тврдњом није сложило 30 одсто испитаника.

„Мени је то значајан показатељ доброг разумевања косовског проблема од стране испитаника. Готово две петине каже да је по неким практичним импликацијама (Косово) и сада независно, али да грађани и Србија то неће да признају“, казао је он.

На питање да ли би поново требало ратовати са Албанцима за Косово, Михаиловић истиче да се 70 одсто испитаника не слаже са тим, а девет одсто да, оцењујући то као добар налаз.

Када је у питању рат у Украјини, 19 одсто испитаника сматра да Србија треба да усклади спољну политику са ЕУ и уведе санкције Русије, док 44 одсто сматра да са Русијом треба задржати добре односе по цену одустајања од ЕУ.

„Ово је слика и прилика политичког видјења Београђана, али и унутрашњих односа у Србији, јер релације градјана према Русији, Косову и ЕУ одређују статус Србије, односно целокупно јавно мњење Србије“, истакао је Михаиловић.

Додао је да су анкетом питали грађане и како би гласали када би данас био одржан референдум за улазак Србије у ЕУ, истичући да је 30 одсто за улазак, 31 одсто против, а 39 одсто неодлучно.

Михаиловић је навео да су налази другачији од остатка Србије, и да показују благо померање јавног мњења Београда ка политици која је окренута ка Европској унији.

Михаиловић је истакао да према пројекцији истраживања, половину гласова има актуелна власт коју чине Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, трећину гласова имају партије центра и лево од центра, а једну шестину партије деснице

Казао је и да се разједињеност јавног мњења види и у чињеници да медју онима који би гласали за улазак Србије у ЕУ има и партија центра и левице, партија деснице, присталица владајуће странке, као и апстинената који не би изашли на предстојеће изборе у Београду, уколико их буде.

На питање да ли треба расписати ванредне изборе на пролеће у Беораду, 32 одсто испитаника је за, а 23 одсто против, док је 45 одсто неодлучно.

Уколико дође до избора, 43 одсто испитаника је опредељено и зна за кога би гласало на изборима, док је 57 одсто испитаника неопредељено, не зна за кога би гласало и ако изадје, или не би изашло на изборе.

Михаиловић је истакао да према пројекцији истраживања, половину гласова има актуелна власт коју чине Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, трећину гласова имају партије центра и лево од центра, а једну шестину партије деснице.

Програмски директор Демостата Зоран Пановића истакао је да 36 одсто испитаника каже да их политика не интересује, 44 одсто има негативан став према политичким партијама, док 56 одсто њих сматра са политичке странке „само свађају народ“.

Истакао је и податак да 43 одсто испитаника сматра да њихов глас не може ништа да промени.

Петронијевић Терзић: 54 одсто Београђана незадовољно комуналним услугама

Аналитичарка Демостата Ивана Петронијевић Терзић казала је да је 54 одсто Београђана незадовољно комуналним услугама у Београду, док 27 одсто јесте.

Како је додала, истраживање је показало да присталице партија на власти имају претежно најпозитивнију перцепцију када је реч о животном стандарду, док их редом прате апстиненти, присталице десно оријентисаних странака, а најмање присталице партија центра и лево оријентисаних.

Петронијевић Терзић је истакла да је 67 одсто испитаника навело животни стандард као њихов највећи проблем, и нагласила да су Београђани свесни у каквом граду живе, свесни загађености и колико је то хитно питање које власт мора да решава, односно да 74 одсто испитаника високо вреднује еколошке проблеме.

Редовни професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић оценио је да је главни утисак истраживања да су људи „слуђени кризом, а да су им персективе сиве“.

Нагласио је да код незадовољства радом институција и организације постоји консензус и да две трећине испитаника није задовољно односом према животној средини, економској и социјалној сигурности, медијима и правосудјем, док нешто мање, око половине, није задовољно здравством, привредом, стањем демократије и образовањем.

Истакао је и да је то незадовољство готово међу присталицама власти и опозције.

Према његовим речима, истраживање је показало и да је у Београду најнезадовољнији „београдски прекаријат“, односно људи који су на дну лествице.

„Београд је средина у коме се мало боље живи (у односу на остатак Србије), али је очигледно да има веома незадовољан прекаријат“, казао је Сојиљиковић.

Главни истраживач Демостата Срећко Михаиловић казао је да је истраживање спроведено теренски, лицем у лице, са 1.200 испитаника током децембра 2022. године, истичући да у таква истраживања имају више поверења од телефонских.

Навео је да су интервјуери доживели велики број одбијања, да су успели да удју у свако четврто домаћинство, што је, како је оценио, лош резултат, али да би било још горе да је испитивање радјено телефонски.

„Људима је доста и анкета и пописа и рекламних продаја овог и оног и неће да причају о стварима које сматрају делом своје личне интиме“, истакао је Михаиловић.

Навео је да су у истраживању пропустили да се баве „пукотинама у напредњачкој саборности“, „постизборним расулом опозиције“, као и најављеном „реинкарнацијом Српске напредне странке“, а да су се највише ;бавили питањима како живе Београђани, задовољством и незадовољством животом, институцијама, странкама и лидерима.

„Акценат је више био на грађанима, а мање на партијама, партијском организовању и рејтингу лидера. Сматрали смо да у овом истраживању центар мора бити градјанин и да политичким странкама прикажемо са чиме могу да располажу у политичкој борби“, казао је Михаиловић.

(Бета)