Срећко Михаиловић: Ђилас очигледно не уме да чита истраживања. Вукадиновић: Кад упристоји речник, можемо да разговарамо

Док социолог и истраживач јавног мњења Срећко Михаиловић каже да су наводи Драгана Ђиласа о истраживањима јавног мњења донекле истинити – да постоје лажна истраживања али се прецењује уопште утицај истраживања на изборне резултате, Ђорђе Вукадиновић поручује да о истраживањима радо разговара, али да тон и садржај Ђиласовог писма њега дисквалификују као саговорника, а Владимир Пејић из агенције Фактор Плус не жели претерано да се осврће на на Ђиласове наводе и критике упућене његовој агенцији сматра комплиментом. Међу осталим истраживачима – поједини спремају одговоре, други ћуте.

Истраживања јавног мњења у претходним – предизборним – месецима, доживела су праву експанзију, како је у свом ауторском тексту објављеном недавно у Данасу, приметио истраживач Срећко Михаиловић, а што може приметити и заинтересована јавност која је пратила медије у овом периоду. Ипак, улога истраживања јавних мњења – њихов утицај на изборни резултат, као и њихова кредибилност и методологија, остају тачке спорења, како између различитих истраживача, тако и на линији напада политичких субјеката.

На Михаиловићеве наводе о томе да лажна истраживања уочи избора постају главне лажне вести, али и да су „за оне на власти – лажна истраживања која користе они из опозиције. И обратно …“, одговорио је лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас.

Ђилас, који је месецима уназад износио податке истраживања која је наручивала његова странка, такође је у ауторском тексту за Данас изнео своја запажања о овој теми.

Он је позвао Михаиловића да уради анализу разних објављених истраживања и каже – која су лажна, али и излистао читав списак агенција и истраживача који се баве мерењима рејтинга и сондажама, износећи свој суд о њиховом раду.

После овакве реакције, социолог и главни истраживач Демостата Срећко Михаиловић, каже за Данас да циљ његов писања јесте био да изазове реакцију – али реакцију истраживача и да се нада да ће они понудити јавности више одговора на нека од питања која је и Ђилас отворио у свом тексту.

– Хтео сам да направим нешто што ће изазвати реакцију истраживача, а не ово ћутање и прихватање свега што се појави здраво-за-готово. Није лоше ни што се Ђилас овако јавио, али то је реакција једног политичара. Да је он пристрасан, то је очито. Њему се допадају они истраживачи који његовој политичкој опцији дају значајнији рејтинг. Да има истине у оном што он пише – има, уколико се одбаци оно где он иде ад хоминем-  истакао Михаиловић.

Он даље анализира ставове које је изнео Драган Ђилас, наводећи да, колико год лични напади у политици били прихватљиви, у оваквој полемици, која се тиче истраживања јавног мњења – то није у реду.

– Оно како он Ђорђа (Вукадиновића, прим. аут.) назива „да ли је Србин да ли је Влах“ то није заиста у реду. То је на нивоу Вучића. Али има истине у томе што он (Ђилас, прим. аут.) пише – ја се са њим слажем, или он са мном – да постоје лажна истраживања и он неке од њих идентификује, али тамо где он Марка Уљаревића дискредитује то није у реду. Једноставно то није речник за једну озбиљну полемику о озбиљним стварима – наводи Михаиловић.

Срећко Михаиловић најавио и је и да ће у наредним данима он написати свој лични став у коме ће се детаљније осврнути на текст Драгана Ђиласа и питања о томе како се врше истраживања јавног мњења у Србији, као и да охрабрује остале истраживаче да дају своје виђење ствари.

– Ја ћу писати у настојању да извучем проблеме које је он покренуо својим текстом и да о њима нешто напишем. На пример, то прецењивање улоге истраживања у предизборним кампањама. Утицај истраживања несумњиво постоји, али не у толикој мери у којој он то наглашава – наводи он. Михаиловић додаје и да Ђилас „очигледно не уме да чита истраживања“, као и да му није јасно да истраживачи остају недоречени када представљају резултате.

– То се види кад он (Ђилас, прим. аут.) каже да – ако успемо да смањимо број апстинената ми ћемо добити изборе. Он претпоставља нешто што уопште није тачно – да су апстиненти ближи његовом политичком концепту него Вучићевом. Ствар је обрнута. Ако он те своје ставове преведе у конкретну политику и акцију он ће тиме само повећати шансе Вучића за изразитију победу – истакао је Михаиловић додајући да ће све ово детаљније образложити у наредним данима.

Вукадиновић: Да ли Ђилас ово говори као политичар, бизнисмен, уредник новина или истраживач јавног мњења у покушају?

Истраживач Ђорђе Вукадиновић, после најаве да ће у ауторском тексту дати свој одговор, кратком изјавом за Данас поручио је Драгану Ђиласу да ће радо разговарати о истраживањима јавног мњења али након што Ђилас упристоји речник.

– Радо и често разговарам о истраживањима и то како са медијима, тако и са колегама истраживачима, а и обичним светом на твитеру или улици. Тим пре што у тој ствари заиста има доста нејасноћа и конфузије поготово у овим нашим, не баш регуларним, околностима. Али, нажалост, тон и садржај Ђиласовог текста, барем када је реч о мени и НСПМ, њега дисквалификују као саговорника. На страну што бих и ја могао питати да ли он ово што говори и пише – говори као политичар, бизнисмен, уредник новина или истраживач јавног мњења у покушају. Али која год да од тих улога у питању, мора прво упристојити и унормалити речник па онда можемо разговарати о другим стварима – навео је Вукадиновић.

Владимир Пејић, директор агенције Фактор плус, још један је од истраживача које је Ђилас поменуо у свом тексту, не лично већ наводећи да агенција Фактор Плус „узме податке од Ипсоса, мало их промени и подигне онима који их плате“.

Пејић за Данас каже да се не би детаљније освртао на наводе Ђиласа и подсећа да је већ раније у више наврата давао свој одговор, такође и у Данасу, на критике које упућује лидер Странке слободе и правде.

– Ако је Ђиласу главна замерка то што смо, пре не знам колико година, једном од његових најближих сарадника, господину Кркобабићу, уместо 1,5 одсто дали 2 одсто у пројекцијама, ако је то највећа грешка Фактор плуса, он је нама дао комплимент. Не осећам се посебно погођеним јер ако је то главна замерка, не сматрам да смо погрешили – навео је Пејић.

Он додаје да остале наводе Ђиласа не жели да коментарише.

Међу осталима су и истраживачи са Факултета политичких наука који су сарађивали на истраживању агенције „Спринт инсигхт“, који ау најавили свој одговор у виду ауторског текста, али га још увек нису доставили редакцији Данаса.

Марко Уљаревић из агенције Ипсос, за кога је Ђилас навео да је „близак сарадник и пријатељ Александра Вучића“, није одговорио на питање новинара Данаса да прокоментарише изнете тврдње на његов рачун.

(Данас)