Srđan Verbić: Želim da otvorim diskusiju o potrebi da se veronauka uči u školama - po meni bi najbolje bilo da imamo predemet u kome se đaci uče toleranciji

Beograd -- Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je da ne ukida veronauku, već da želi da se o potrebi da se ona uči u školama razgovara i da se tako dođe do rešenja.

On je gostujući u Kažiprstu B92 govorio i o dualnom obrazovanju, naveo je da je pravilniji termin zanatsko obrazovanje, ali i prokomentarisao nedavne reakcije iz Sinoda SPC, koji je izrazio zaprepašćenje zbog predloga Verbića da se reforme školstva odnose i na veronauku.

“Moguće je da su neki zaprepašćeni takvim stavom, ali takav stav je u ovom trenutku poželjan za društvo u celini. Postoje predmeti koji razdvaju đake, ne na osnovu onoga što oni žele da uče, već na osnovu izjašnjavanja njihovih roditelja. Najbitnije je da svi imaju obrazovanje koje je najbolje moguće, najbolje je imati jedan predmet u kome se đaci uče toleranciji“, rekao je Verbić.

On je istakao da je veliki problem u multietničkim sredinama, ali i naveo da bi trebalo da postoji jedan profil nastavnog kadra za “objedinjeni“ predmet.

“Ja ne izbacujem veronauku, hoću da se diskutuje o tome šta je najbolje rešenje za đake, da nađemo najbolje rešenje. To je tema za javnu diskusiju. Predložio sam da se učenje veronauke i građanskog vaspitanja smanji sa 12 na četiri godine, to bi trebalo da se uradi, jer imamo više časova nego što zakon dozvoljava, ali ima i drugih predmeta koji “jedu“ časove. Nastavni plan mora da se menja da bi bio u skladu sa zakonom“, istakao je Verbić.

''Po meni bi bilo najbolje da imamo jedan predmet u kome se đaci uče toleranciji'', rekao je Verbić dodajući da je početkom 2000-tih bilo predloga da imamo jedan predmet koji izučava svu religiju.

Ministar je potom govorio i o dualnom obrazovanju.

“Želeo bih da koristimo termin 'zanatsko obrazovanje', meni to lepše zvuči i time znamo šta je to, dakle to su trogodišnji obrazovni profili gde se praksa sprovodi na radnom mestu. Dualno obrazovanje je nemački model, gde đaci dobijaju i deo plate za praksu, kod nas Zakon o radu to ne dozvoljava, đaci mogu da imaju stipendiju, ali ona zavisi od poslodavca“, kaže Verbić.

Kao uslov za to, Verbić je naveo stabilnu privredu.

“Prvo da dobijemo privredu koja želi da daje praksu učenicima na određenom nivou kvaliteta. Ako već kopiramo neke zapadne modele koji dobro funkcionišu, onda moramo da vidimo ko u našoj privredi može da ispuni uslove. Važno je da partneri ne budu samo pojedine kompanije, već celi sektori i da sve kompanije u tim sektorima organizovano naprave zajedničku ponudu prema tehničkim školama, nevažno je da li su to javna ili privatna preduzeća. Ako obrazujemo učenike samo za jednu poziciju, to nije obrazovanje, to je trening za jednu poziciju i to može da se radi u obrazovanju odraslih. Obrazovanje dece mora da bude dovoljno široko da bilo gde u određenom sektoru mogu da pronađu mesto“, dodaje Verbić.

Prema planu, zanimanja na koje će se dualno obrazovanje odnositi jesu sledeća: industrijski mehaničar, bravar zavarivač i električar.

“Imamo tri četvrtine đaka koji idu u srednje stručne škole, to je mnogo više nego u Evropi, gde mnogo više đaka ide u gimnazije, koje služe da bi obrazovale učenike za nastavak školovanja. Od te tri četvrtine mali broj ide u trogodišnje obrazovne profile, koji su nepopularni. Za narednu školsku godinu smo povećali broj đaka, a uvođenjem praga znanja ćemo napraviti još bolju podelu na one koji idu u školu da se zaposle i na one koji bi da nastave školovanje“, zaključio je Verbić.

(B92-Tanjug)