Срђан Вербић: Желим да отворим дискусију о потреби да се веронаука учи у школама - по мени би најбоље било да имамо предемет у коме се ђаци уче толеранцији

Београд -- Министар просвете Срђан Вербић рекао је да не укида веронауку, већ да жели да се о потреби да се она учи у школама разговара и да се тако дође до решења.

Он је гостујући у Кажипрсту Б92 говорио и о дуалном образовању, навео је да је правилнији термин занатско образовање, али и прокоментарисао недавне реакције из Синода СПЦ, који је изразио запрепашћење због предлога Вербића да се реформе школства односе и на веронауку.

“Могуће је да су неки запрепашћени таквим ставом, али такав став је у овом тренутку пожељан за друштво у целини. Постоје предмети који раздвају ђаке, не на основу онога што они желе да уче, већ на основу изјашњавања њихових родитеља. Најбитније је да сви имају образовање које је најбоље могуће, најбоље је имати један предмет у коме се ђаци уче толеранцији“, рекао је Вербић.

Он је истакао да је велики проблем у мултиетничким срединама, али и навео да би требало да постоји један профил наставног кадра за “обједињени“ предмет.

“Ја не избацујем веронауку, хоћу да се дискутује о томе шта је најбоље решење за ђаке, да нађемо најбоље решење. То је тема за јавну дискусију. Предложио сам да се учење веронауке и грађанског васпитања смањи са 12 на четири године, то би требало да се уради, јер имамо више часова него што закон дозвољава, али има и других предмета који “једу“ часове. Наставни план мора да се мења да би био у складу са законом“, истакао је Вербић.

''По мени би било најбоље да имамо један предмет у коме се ђаци уче толеранцији'', рекао је Вербић додајући да је почетком 2000-тих било предлога да имамо један предмет који изучава сву религију.

Министар је потом говорио и о дуалном образовању.

“Желео бих да користимо термин 'занатско образовање', мени то лепше звучи и тиме знамо шта је то, дакле то су трогодишњи образовни профили где се пракса спроводи на радном месту. Дуално образовање је немачки модел, где ђаци добијају и део плате за праксу, код нас Закон о раду то не дозвољава, ђаци могу да имају стипендију, али она зависи од послодавца“, каже Вербић.

Као услов за то, Вербић је навео стабилну привреду.

“Прво да добијемо привреду која жели да даје праксу ученицима на одређеном нивоу квалитета. Ако већ копирамо неке западне моделе који добро функционишу, онда морамо да видимо ко у нашој привреди може да испуни услове. Важно је да партнери не буду само поједине компаније, већ цели сектори и да све компаније у тим секторима организовано направе заједничку понуду према техничким школама, неважно је да ли су то јавна или приватна предузећа. Ако образујемо ученике само за једну позицију, то није образовање, то је тренинг за једну позицију и то може да се ради у образовању одраслих. Образовање деце мора да буде довољно широко да било где у одређеном сектору могу да пронађу место“, додаје Вербић.

Према плану, занимања на које ће се дуално образовање односити јесу следећа: индустријски механичар, бравар заваривач и електричар.

“Имамо три четвртине ђака који иду у средње стручне школе, то је много више него у Европи, где много више ђака иде у гимназије, које служе да би образовале ученике за наставак школовања. Од те три четвртине мали број иде у трогодишње образовне профиле, који су непопуларни. За наредну школску годину смо повећали број ђака, а увођењем прага знања ћемо направити још бољу поделу на оне који иду у школу да се запосле и на оне који би да наставе школовање“, закључио је Вербић.

(Б92-Танјуг)