Срдан Косовић: Сви предавачи на „Факултету за црногорски језик и књижевност“, који су бирани у академска звања, не испуњавају услове за то, према важећим прописима у Црној Гори

Сви предавачи на Факултету за црногорски језик и књижевност, који су бирани у академска звања, не испуњавају услове за то, према актуелним прописима у Црној Гори. Иако им то није наведено у биографијама, свих осам предавача, од декана Радомана до Аднана Чиргића, су у звање бирани у Новом Пазару, на такозваном “муфтијином универзитету”.

Два редовна професора, три ванредна професора и три доцента са Факултета за црногорски језик и књижевност, изабрани су у академска звања мимо правила које прописује актуелни Закон о високом образовању Црне Горе, јер немају довољан број радова на релевантним листама, показује истраживање “Вијести”.

Осим што та чињеница доводи у питање основ за исплату њихових плата, које се исплаћују из буџета, а формирају се на основу академских звања, проблематично је и само функционисање факултета јер у том случају не постоји довољан број предавача који су изабрани у звање на основу прописа Црне Горе, што је противно Закону о високом образовању.

Недовољно радова на листама

На основу Закона о високом образовању, Савјет за високо образовање је 2019. утврдио ригорозне Услове и критеријуме за избор у академска звања, према којима особа која се бира у академско звање мора да има одређен број радова на цитатним листама, односно базама научних радова као што је престижна Web of Science (WOS).

“Лице које се бира у академско звање у одговарајућим научним областима треба да задовољи сљедећи квалитативни критеријум: научно-истраживачки резултати кандидата су објављени у часописима који се налазе на цитатним листама односно базама научних радова СЦИ/СЦИЕ/ССЦИ/АХЦИ”, и то у категоријама: Q1 (часописи који се налазе у првих 25% међу часописима WОС листе), Q2 (у првих 50%), Q3 (у првих у првих 75%) и Q4 (остали часописи)”, пише у том акту.

Статус часописа се цијени у вријеме објављивања рада кандидата, што значи да се не може вредновати рад ако је објављен у часопису који у том тренутку није био на листи, али јесте уврштен касније.

За доцента је потребно имати најмање осам бодова за радове објављене у реномираним часописима, за звање ванредног професора најмање 8 бодова (након претходног избора), а за звање редовног професора најмање 16 бодова (након претходног избора).

Друштвене и хуманистичке имају олакшавајућу околност која налаже да се приликом бодовања публикација примјењује тежински коефицијент од 1.5, што значи да се радови објављени у овим часописима бодују на сљедећи начин: Q1 – 15, Q2 – 12, Q3 – 9 и Q4 – 6 бодова.

Такође, када је у питању рангирање часописа, настоји се да се иде у прилог кандидату, тако да се може користити и рангирање часописа из Scopus базе која је мање ригорозна од WOS: посматрају се искључиво радови који су на SCI/SCIE/SSCI/AHCI листама, а може се одабрати рангирање часописа из Scopus базе уколико је повољније за кандидата.

Увидом у WOS базу, јасно је да редовни професори др Аднан Чиргић и др Софија Калезић, затим ванредни професори др Владимир Војиновић, др Бобан Батрићевић и др Андријана Николић, те доценти др Александар Радоман, др Етхем Мандић и др Милан Марковић нису испуњавали основни услов за избор у академска звања по правилима која важе у Црној Гори.

Чиргић има девет радова од којих су сви објављени у часопису Лингуа Монтенегрина чији је издавач ФЦЈК, а уредник сам Чиргић, а који се не налази нити у једној од четири наведене листе, већ на ESCI листи. Ова листа представља неку врсту “чистилишта” за кандидоване часописе, те “предворје” за улазак у четири главне листе. Ове године се на ЕСЦИ листи нашло 8.138 часописа, од којих ће тек мали проценат проћи вишегодишњу ригорозну контролу и бити уврштен у SCI/SCIE/SSCI/AHCI листе на којима се налазе најбољи научни часописи. Због тога се, према важећим црногорским прописима, радови на ЕСЦИ листи не вреднују приликом избора у академска звања.

Професор Џефри Бил са Универзитета у Колораду, творац чувене “Билове листе” у којима пописује тзв. предаторске часописе и издаваче, често је критиковао ЕСЦИ листу због лаких критеријума који су довели до инклузије великог броја предаторских часописа.

Калезић једина има рад на AHCI листи, објављен 2022. године у часопису Књижевна смотра, који се од 2020. године налази на AHCI листи, али на Q4 нивоу (на истом је нивоу и у Scopus бази), што значи да је морала да објави три таква да би била бирана у звање редовног професора. У Lingua Montenegrina има 12 објављених текстова.

Радоман је објавио 22 рада у Lingua Montenegrina, а један у Књижевној смотри, али 2018. године, када часопис није био на АХЦИ листи. Све и да је часопис био на листи, Радоман са тим радом не би испуњавао услов од неопходних 8 бодова, јер један рад у Q4 часопису носи 6 бодова. Дакле, морао је објавити минимум два рада на том нивоу.

Што се тиче Војиновића, Батрићевића, Николић, Марковић и Мандић, нико од њих не испуњава услов за избор у звање доцента, а камоли ванредног професора по званичним црногорским прописима. Увид у WOS базу јасно показује да је свако од њих објавио своје радове само у часопису Lingua Montenegrina, и то: Војиновић један, Батрићевић девет, Николић четири, Мандић три, Марковић три…

ФЦЈК неће да каже који су радови у престижним часописима

На питање “Вијести” које све радове на SCI/SCIE/SSCI/AHCI листама имају Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић, са ФЦЈК одговарају да сви наведени професори “имају радове објављене у престижним научним часописима.” Не наводе који су то часописи, нити на којој се листи налазе.

“Јавности ради – осим што професори ФЦЈК имају објављене радове у иностраним часописима и зборницима радова – њихови се радови могу пронаћи и у часопису Lingua Montenegrina, индексираном у престижној бази WEB OF SCIENCE (ESCI листа). Није се згорега похвалити да је тај часопис у издању ФЦЈК данас препознат и високо вреднован у славистичкоме свијету, што свједочи и чињеница да је, рецимо, у Републици Хрватској уврштен у највишу категорију часописа (А1) на њиховој националној листи научних међународних часописа”, наводе из ФЦЈК.

За ФЦЈК је ове године из буџета опредијељено близу 700 хиљада еура, а од академских звања зависи и висина плате

Услови и критеријуми за избор у академска звања предвиђају и примјену еквиваленције, која се примјењује у изузетним случајевима, а према којој научна монографија издата од реномираног међународног издавача може бити призната као један рад у Q1 часопису, а поглавље у монографији издатој од реномираног међународног издавача може бити признато као један рад у Q3 часопису. С тим да, “кандидат може користити за еквиваленцију само једну од категорија наведених у члану 12 овог акта и само један допринос из те категорије може бити еквивалентиран са радом у одговарајућем часопису”.

“Вијести” нису успјеле да дођу до података да је иједном аутору са ФЦЈК такво нешто пошло за руком, а са ФЦЈК тврде да све што је речено у одговору на претходно питање важи и за ово питање.

“С напоменом да је престижни издавач Lexington Books (Пенсилванија, УСА) објавио не радове, него монографије двојице професора ФЦЈК”, пише у одговору који потписује декан ФЦЈК Александар Радоман.

Аднан Чиргић је 2020. године објавио монографију Dialectology of the Montenegrin Language у издању Lexington Books. Ту се ради о преводу Чиргићеве раније студије објављене на црногорском 2017. године. Lexington Books се не налази на списку реномираних међународних издавача које је установио Савјет за високо образовање у свом документу у коме прописује услове за избор у звање, а на ком се налази близу 90 издавача.

Леxингтон Боокс послује у оквиру издавачке групе Rowman and Littlefield, док је на листи Savjeta Rowman and Littlefield Publishers као посебан издавач који је такође дио исте издавачке групе. На листи има других примјера гдје иста издавачка група има више посебних издавача и они су на листи Савјета као посебни издавачи, не као дио групе.

Звања стечена у Новом Пазару

Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић су сви бирани у академско звање у другој држави.

Документација у коју су “Вијести” имале увид је показала да су сви они у звање доцента, ванредног професора и редовног професора бирани на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, у Србији, који се тамо колоквијално назива и “муфтијин универзитет”.

То је приватни универзитет чији је оснивач Муамер Зукорлић, некадашњи вјерски вођа и политичар у Србији, који је Универзитет основао 2002. године.

Неријетко је био у центру пажње због проблема са акредитацијама за више студијских програма, па су тек 20 година након оснивања успјели да акредитују све програме.

Са Интернационалног универзитета нису одговорили на питање по којим правилима су у звање изабрани Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић.

Одговорили су са ФЦЈК: “Сви наведени професори у звање су изабрани на основу позитивних правних прописа.”

Закон о високом образовању не прописује експлицитно правила о трансферу звања са универзитета на универзитет, али је пракса највећег броја етаблираних универзитета да професори приликом преласка на други универзитет почињу од нижег нивоа звања, што није случај и са ФЦЈК.

Уговоре у име ФЦЈК са Радоманом, Калезић, Војиновићем, Батрићевићем, Николић, Марковићем и Мандић је потписао тадашњи декан ФЦЈК Аднан Чиргић, док је уговор са Чиргићем у име ФЦЈК потписао предсједник Управног одбора ФЦЈК Миленко Перовић.

На питање на ком универзитету су у звање изабрани Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић, из ФЦЈК нису хтјели да одговоре прецизно већ наводе да су “сви професори ФЦЈК, у складу са Законом о високом образовању, звања стекли гдје је то и предвиђено – на универзитету,”

У биографијама Чиргића, Радомана, Калезић, Војиновића, Батрићевића, Николић, Марковића и Мандића, објављеним на званичном сајту ФЦЈК, без изузетка, не пише гдје и када су изабрани у звање, а за неке не пише ни гдје су докторирали.

На питање на основу којих прописа је одобрен трансфер звања за осморо предавача је одговор ФЦЈК: на основу позитивних правних прописа.

У статуту ФЦЈК пише да се академско особље бира у складу са Законом о високом образовању и статутом универзитета на којем се врши избор у звање. Дефинисано је и да Факултет може расписати конкурс ради заснивања радног однос са наставником који је већ изабран у звање.

Са Интернационалног универзитета у Новом Пазару нису одговорили нити на једно питање “Вијести”.

Из буџета скоро 700.000 еура

Члан 23 Закона о високом образовању третира услове под којима се може основати и функционисати факултет.

У члану 4 пише да је потребно “обезбијеђено академско особље које је изабрано у академско звање по прописима Црне Горе, од којих су најмање три наставника за основне студије, односно два наставника за мастер студије, са академским звањем, који су запослени са пуним радним временом”.

То питање је постављано јавно и када је Факултет за црногорски језик и књижевност осниван.

ФЦЈК се финансира из буџета Црне Горе, па је тако 2021. од државе добио преко 560 хиљада еура, у 2022. је добио 542 хиљаде еура, а за 2023. је опредијељено 688 хиљада еура.

У јулу су на Универзитету Црне Горе повећане плате свим редовним професорима плата за 65,4 одсто, ванредним за 71,5, а доцентима за 65,3 процента. У новембру је Влада Црне Горе је плате на ФЦЈК ускладила са онима какве имају на УЦГ, у складу са Законом о зарадама о јавном сектору.

ФЦЈК је Влада Црне Горе основала 2014. и он одговара директно Министарству просвјете. Министарством је тада руководио Славољуб Стијеповић.

Акредитација је одобрена у јуну те године, а на челу Савјета за високо образовање је тада био проф. др Сретен Савићевић са Машинског факултета. “Вијести” су контактирале Савићевића, који није желио да коментарише процес тадашње акредитације.

Одлука Владе је тада била епилог сукоба двије струје око стандардизације црногорског језика.

“Вијести” су раније писале да су варнице међу лингвистима почеле током првих покушаја стандардизације црногорског језика 2008. године. Предвођени професорицама на Филозофском факултету Рајком Глушицом и Татјаном Бечановић, дио лингвиста није пристајао на увођење архаизама и локализама у стандардни језик, као ни на системску јотацију. То је био предлог друге групе професора, на челу са Чиргићем.

Како се лингвисти нијесу могли договорити на сједницама Савјета за стандардизацију језика, два предлога стигли су пред комисију Министарства просвјете коју су чинили професори Миленко Перовић, украјинска професорица Људмила Васиљева и њен загребачки колега Јосип Силић, који су одлучили да стандард буде Чиргићев предлог. Перовић је касније постао предсједник УО ФЦЈК.

(Вијести)