Србија на 21. месту на листи земаља са највећим економским неједнакостима

 Ако бисмо судили по статистичким подацима, најбоља земља за живот у региону била би Румунија. У овој земљи је, наиме, најповољнији однос између просечне плате и потрошачке корпе.

Ако би се гледало само по висини просечне плате, на првом су месту убедљиво Словенци, који једини “пребацују” магичних 1.000 евра месечно, док су иза њих Мађари и Хрвати. Тих словеначких 1.018 евра, рецимо да би могло да покрије трошкове становања и основних животних намирница (храна и хигијена) за четворочлану породицу. То значи да, практично цела друга плата може да иде за остале трошкове, кредит, аутомобил, друштвени живот, ресторани, позоришта, биоскоп...

У Србији би, међутим, то било изводљиво, с обзиром да се српска потрошачка корпа рачуна према трочланој породици, колики је просек према резултатима последњег пописа. Када би се, дакле породица увећала за једног незапосленог члана, повећала би се и цена потрошачке корпе. Приходи би, међутим, остали исти, па би се смањила и куповна моћ.

Статистика је једно, живот друго

Све је то, међутим, само статистика. У реалном животу, који још мање иде у прилог Србији, ту треба укалкулисати и друге ствари од самог састава потрошачке корпе, који варира у зависности од државе, па до тога колико људи живи од просечне плате. У Србији, рецимо, свега око четири одсто од, према подацима Републичког завода за статистику, око два милиона запослених прима плату већу од 150.000 динара, док истовремено око 300.000 људи живи са минималцем од 21.000 динара.

Србија је, наиме, уз Македонију, према подацима Светске банке, имала највећи раст економске неједнакости у периоду од 1999. до 2014. године и налазила се на 21. месту на листи земаља са највећим економским неједнакостима. Од европских земаља у том периоду друштво су нам правиле још само Русија и Грузија.

Велики јаз између богатих и сиромашних

Словенија се, као земља са много мањим економским раслојавањем становништва, на пример, налазила чак 37 места ниже.

Најреалнија слика се, можда, може стећи на основу индекса квалитета живота који у обзир не узима само стандардни показатељ начина и квалитета живота - БДП, плате, трошкове... - већ и ствари као што су здравство, становање, образовање и политичка слободе.

По тој листи, најбољи је живот у Словенији, која је заузела 20. место, испред Хравстке (33.) и Мађарске (35.) Испред Србије (47) су Румунија (42) и Бугарска (43), док су Црна Гора и Македонија на 55. односно 57. месту. Убедљиво најлошије пласирана је БиХ на 69. месту.

Просечне плате и потрошачке корпе у државама региона

* у еврима

** рачунато за породицу са двоје запослених који примају просечне плате

(Блиц)