Srbija i EU: Haškom uslovu dodato i Kosovo

Saradnja sa Haškim tribunalom i dijalog sa Prištinom. Ukoliko želi da nastavi putem evro-integracija Srbija će morati da ispuni ova dva uslova. Takvu ocenu Savet ministara Evropske unije uputio je Beogradu sa zasedanja u Luksemburgu. Pred zemljom su tako i dalje novi-stari izazovi.

Ili to što je Savet ministara istovremeno zatražio od Evropske komisije da izrazi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo, čime je odblokiran proces koji je Holandija dugo stopirala, sumnje nema, dobra je vest za vlast u Srbiji. Tim povodom, srpski zvaničnici podvlače da i dalje treba činiti sve kako sami sebe ne bi kočili na EU putu, pogotovu što im kolege iz Brisela nedvosmisleno poručuju – i dalje vas posmatramo.

“Pre svega mora biti jasno da će naredni koraci biti uslovljeni punom saradnjom sa Tribunalom u Hagu”, jasna je i očekivana prva poruka evropskih ministara koju je izneo šef diplomatije predsedavajuće Belgije Steven Vaneker.

Iako je popustila čak i Holandija, koja se uporno protivila davanju zelenog svetla za Srbiju pre potpunog rešenja haškog pitanja, pogrešan bi bio zaključak da Beograd u odnosu na to sada može biti relaksiraniji. Naime, sada je svih 27 članica potpisalo dokument kojim se jednoglasno obavezuju da neće popustiti ukoliko u fazama što predstoje Srbija ne bude ispunjavala haški uslov, koji time zapravo postaje mnogo čvršći nego do sada.

Za naš Radio pojasnio je to predsednik Odbora za evropske poslove holandskog parlamenta Han ten Bruke:

“Mislim da će Srbija poboljšati svoju saradnju sa Haškim tribunalom, ali ako se za godinu dana u tom pogledu ništa ne promeni njena aplikacija neće se pomerati dalje.”

RSE: Šta precizno znači puna saradnja sa Haškim tribunalom? Isporučivanje Hadžića i Mladića Hagu?

Bruke: To bi bilo dobrodošlo, ali to se ne može tražiti zato što niko ne zna da li su njih dvojica u zemlji i da li mogu biti uhvaćeni. Ono što se mora dogoditi jeste da Serž Barmerc konstatuje u izveštaju da postoji puna saradnja srpskih vlasti sa Haškim tužilaštvom.

Praktično otpočeo je proces usmeren ka prijemu Srbije u EU, što je usmereno ka prihvatanju pravnih evropskih tekovina, obezbeđivanju poštovanja političkih merila iz Kopenhagena o punom delovanju demokratije i tržišne privrede.

Mogao je uslediti i aplauz, ali je Vaneker stvari spustio na zemlju podsećanjem da se mora učiniti još puno toga, te da pozitivni odgovor na zahtev za status kandidata koji je Beograd uputio pre deset meseci, ne znači da se može reći kako će sada sve teći glatko:

“Moramo reći da je naš potez usledio nakon progresa koji smo videli u procesu regionalne saradnje naročito u posvećenosti Vlade u Beogradu otvaranju dijaloga sa Prištinom. Treba reći da još mnogo toga treba uraditi. Ovo je početak procesa i veoma je važno za Vladu Srbije da ostvari ono što se očekuje.”

No, da su se predstavnici članica EU tokom “duge i zamorne” dvodnevne rasprave (kako prenosi agencija WAZ.EUobserver), koja je prethodila luksemburškoj odluci, oslanjali više na drugo osetljivo srpsko pitanje bilo je jasno već pred sam početak sastanka.

“Kao što znate mi smo se bavili Srbijom kao i Kosovom. Očekujemo početak dijaloga i nadamo se da će se to uskoro i dogoditi. Veoma sam zadovoljna što predsednik Boris Tadić i premijer Hašim Tači jesu spremni da u tom pravcu učine korake napred”, kaže visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Nakon odluke iz Luksemburga vicepremijer Božidar Đelić objavio je “novu eru” u integraciji Srbije u Evropu i naglasio da Beograd očekuje da čim najesen iduće godine dobije status kandidata, odmah počne i pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.

Istovremeno, šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević u izjavi za Radio Slobodna Evropa upozorava da dobre vesti ne znače da je bilo ko u Briselu odustao od dobro poznatih uslova.

“Sve je to nešto što je postojalo i ranije i na šta su nas ovi današnji zaključci posetili. i na način na koji je ranije funkcionisalo postizanje saglasnosti u okviru Saveta ministara tako će to izgledati i u buduće. Na nama je kao i u pitanju saradnje sa Haškim tribunalom da razmišljamo kako da ta atmosfera bude što pozitivnija i da svaka sledeća odluka bude nešto što je što nespornije, a ne da razmišljamo da li će biti predmet zastoja”, kaže Milica Delević.

U svakom slučaju, posle Luksemburga naredni su koraci: izrada mišljenja Evropske komisije o srpskoj kandidaturi, zatim dostavljanje upitnika vlastima u Beogradu i ocena odgovora koji stigne od srpske vlade. Na osnovu toga Evropska komisija odlučuje da li je zemlja spremna da dobije status kandidata za članstvo u EU i potvrdi njenu kandidaturu, što je proces koji traje najmanje šest meseci.

(RSE)