Србија и ЕУ: Хашком услову додато и Косово

Сарадња са Хашким трибуналом и дијалог са Приштином. Уколико жели да настави путем евро-интеграција Србија ће морати да испуни ова два услова. Такву оцену Савет министара Европске уније упутио је Београду са заседања у Луксембургу. Пред земљом су тако и даље нови-стари изазови.

Или то што је Савет министара истовремено затражио од Европске комисије да изрази мишљење о спремности Србије да добије статус кандидата за чланство, чиме је одблокиран процес који је Холандија дуго стопирала, сумње нема, добра је вест за власт у Србији. Тим поводом, српски званичници подвлаче да и даље треба чинити све како сами себе не би кочили на ЕУ путу, поготову што им колеге из Брисела недвосмислено поручују – и даље вас посматрамо.

“Пре свега мора бити јасно да ће наредни кораци бити условљени пуном сарадњом са Трибуналом у Хагу”, јасна је и очекивана прва порука европских министара коју је изнео шеф дипломатије председавајуће Белгије Стевен Ванекер.

Иако је попустила чак и Холандија, која се упорно противила давању зеленог светла за Србију пре потпуног решења хашког питања, погрешан би био закључак да Београд у односу на то сада може бити релаксиранији. Наиме, сада је свих 27 чланица потписало документ којим се једногласно обавезују да неће попустити уколико у фазама што предстоје Србија не буде испуњавала хашки услов, који тиме заправо постаје много чвршћи него до сада.

За наш Радио појаснио је то председник Одбора за европске послове холандског парламента Хан тен Бруке:

“Мислим да ће Србија побољшати своју сарадњу са Хашким трибуналом, али ако се за годину дана у том погледу ништа не промени њена апликација неће се померати даље.”

РСЕ: Шта прецизно значи пуна сарадња са Хашким трибуналом? Испоручивање Хаџића и Младића Хагу?

Бруке: То би било добродошло, али то се не може тражити зато што нико не зна да ли су њих двојица у земљи и да ли могу бити ухваћени. Оно што се мора догодити јесте да Серж Бармерц констатује у извештају да постоји пуна сарадња српских власти са Хашким тужилаштвом.

Практично отпочео је процес усмерен ка пријему Србије у ЕУ, што је усмерено ка прихватању правних европских тековина, обезбеђивању поштовања политичких мерила из Копенхагена о пуном деловању демократије и тржишне привреде.

Могао је уследити и аплауз, али је Ванекер ствари спустио на земљу подсећањем да се мора учинити још пуно тога, те да позитивни одговор на захтев за статус кандидата који је Београд упутио пре десет месеци, не значи да се може рећи како ће сада све тећи глатко:

“Морамо рећи да је наш потез уследио након прогреса који смо видели у процесу регионалне сарадње нарочито у посвећености Владе у Београду отварању дијалога са Приштином. Треба рећи да још много тога треба урадити. Ово је почетак процеса и веома је важно за Владу Србије да оствари оно што се очекује.”

Но, да су се представници чланица ЕУ током “дуге и заморне” дводневне расправе (како преноси агенција WАЗ.ЕУобсервер), која је претходила луксембуршкој одлуци, ослањали више на друго осетљиво српско питање било је јасно већ пред сам почетак састанка.

“Као што знате ми смо се бавили Србијом као и Косовом. Очекујемо почетак дијалога и надамо се да ће се то ускоро и догодити. Веома сам задовољна што председник Борис Тадић и премијер Хашим Тачи јесу спремни да у том правцу учине кораке напред”, каже висока представница за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

Након одлуке из Луксембурга вицепремијер Божидар Ђелић објавио је “нову еру” у интеграцији Србије у Европу и нагласио да Београд очекује да чим најесен идуће године добије статус кандидата, одмах почне и преговоре о чланству у Европској унији.

Истовремено, шефица владине канцеларије за придруживање ЕУ Милица Делевић у изјави за Радио Слободна Европа упозорава да добре вести не значе да је било ко у Бриселу одустао од добро познатих услова.

“Све је то нешто што је постојало и раније и на шта су нас ови данашњи закључци посетили. и на начин на који је раније функционисало постизање сагласности у оквиру Савета министара тако ће то изгледати и у будуће. На нама је као и у питању сарадње са Хашким трибуналом да размишљамо како да та атмосфера буде што позитивнија и да свака следећа одлука буде нешто што је што неспорније, а не да размишљамо да ли ће бити предмет застоја”, каже Милица Делевић.

У сваком случају, после Луксембурга наредни су кораци: израда мишљења Европске комисије о српској кандидатури, затим достављање упитника властима у Београду и оцена одговора који стигне од српске владе. На основу тога Европска комисија одлучује да ли је земља спремна да добије статус кандидата за чланство у ЕУ и потврди њену кандидатуру, што је процес који траје најмање шест месеци.

(RSE)