Спутњик: Цена сребра пала готово за трећину и достигла најнижи ниво у последњих 11 година

 Од почетка 2020. године цене сребра пале су готово за трећину и у марту достигле најнижи ниво у последњих 11 година. Иако се раније прогнозирао раст цена метала, пандемија коронавируса повећала је ризик па су инвеститори почели масовно да продају сребро и тако смањили његову вредност.

На њујоршкој берзи најнижа вредност је забележена 16. марта, када је цена једне унце пала на 11,8 долара. Последњи пут сличан ниво је забележен је у јануару 2009. године.

Дан касније, 17. марта, цене су мало порасле до чак 13,2 долара по унци, али су онда наставиле да опадају и сада се крећу око 12 долара за унцу.

Генерални директор Удружења златара Русије Едуард Уткин за Стпуњик каже да цене сребра нису толико важне за златарску индустрију као цене злата, али и објашњава понашање инвеститора у тренутној ситуацији.

„Инвеститори стално нешто купују и продају, од нечега се ослобађају, а нешто држе у залихама. Очигледно се тржиште сребра ‘прегрејало’. Чињеница је да се овај метал користи у малим количинама у индустрији накита, и углавном је намењен за производњу свих врста индустријских производа. Када индустријска производња свих врста инструмената, агрегата и опреме опадне, потреба за сребром се смањује”, рекао је Уткин. 

Он је додао да је ово метал од техничког значаја и да пошто Кина смањује производњу за 20 до 30 одсто, значи да ће се и сребро трошити 20 до 30 одсто мање и онда није за неко чудо што се цена сребра смањила.

Смањена активност потрошача јер људи седе код куће

Због епидемије коронавируса у Европи и САД, успоравају се индустрија и транспорт, смањује се активност потрошача јер људи седе код куће. Све то погађа трговину, а сада је претња за смањивање раста светске економије постала реална.

Вирус тресе тржишта: Злато поскупело, нафта појефтинила

Цена сребра у великој мери зависи од економске динамике и индустријског раста у свету. Индустријска употреба овог метала чини 50 одсто светске потрошње, док је у Кини заступљено 70 одсто потрошње овог метала.

Подсетимо да је тренутно Кина светски лидер у потрошњи сребра као индустријске сировине. У 2018. години у Кини је прерађено 157,5 милиона унци. На другом месту су Сједињене Државе (134,7 милиона), а на трећем Јапан (101,4 милиона).

Ови подаци налазе се у заједничком извештају Института сребра и компаније Рефинитив.

(Спутњик)