Суђење Капетану Драгану Васиљковићу: Апсолутно се не осећам кривим, хрватски "бранитељи" су извршили агресију на Југославију, а не обрнуто; Оптужница је комична, безочна и безобразна

У Жупанијском суду у Сплиту данас је почело суђење Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, за наводне ратне злочине над хрватским војницима и цивилима 1991. и 1993. године у Хрватској. Васиљковић је поручио да "апсолутно није крив" и да су такозвани "хрватски бранитељи" извршили агресију на Југославију, а не обратно.

Адвокат Слађана Чанковић из Загреба потврдила је да ће се Васиљковић поново изјаснити да се не осећа кривим.

Она је навела да би Васиљковић могао да се брани са слободе уколико тако одлучи Савет за људска права УН, с обзиром на то да је десет година провео у притвору.

Чанковић из Загреба и адвокат Горан Цветић из Београда поднели су раније Комитету за људска права УН представку против Аустралије и Хрватске због нелегалности екстрадиције Васиљковића и незаконитог десетогодишњег притвора у те две земље.

У представци се посебно истиче повреда права на слободу и безбедност личности, као и прекомерно трајање притвора пре претреса.

Истакнут је и захтев за привремену меру којом се од Комитета тражи да обавести Хрватску да је неопходно да Васиљковићу омогући одбрану са слободе.

Васиљковић је током августа имао срчаних проблема услед којих је хитно пребачен у болницу, где му је уграђен стент, а затим враћен у ћелију у сплитском затвору Билице, наводи се у представци.Комитет за људска права УН установљен је Међународним пактом о грађанским и политичким правима и одлучује о представкама појединаца на сличан начин као Европски суд за људска права.

Комитет може да поступа по појединачним представкама у погледу оних чланица УН које су изричито признале ту надлежност, а Аустралија и Хрватска су то учиниле.

Капетан Драган: Апсолутно се не осећам кривим, Хрвати су извршили агресију на Југославију, а не Срби на Хрватску

Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган изјаснио се данас да се апсолутно не осећа кривим за ратне злочине над хрватским војницима и цивилима током протеклог рата, за шта га оптужује Жупанијски суд у Сплиту.

"Једини злочин направљен је према мени"

Обрана ће оспорити да је Васиљковић био заповедник јединице за посебне намене, како се наводи у оптужници.

Подужи, доста емотивни, експозе изнео је и сам Васиљковић. Поносан је на своје специјалце Книнџе.

"Нисам злочинац. Једини злочин је направљен према мени. 11 година сам у затвору без пресуде, иједног ваљаног доказа. Истрага је била за анале, а оптужница је дигнута након десет година. Нисам анонимац, већ један од најпознатијих официра тог рата, био сам на насловницама, нисам силазио са екрана. Нису ме требали изнова откривати", казао је Васиљковић на почетку свог излагања које је потрајало 20-ак минута. Поздравио је судско вијеће које уз Ромца, чине и суци Бруно Клеин и Мариа Мајић, дипломатски збор и новинаре. Захвалио се на времену које му је пружено да изложи, како је рекао, своју ноћну мору која траје већ 11 година.

„Оптужница је комична, безочна и безобразна“

"Једанаест година уста су ми везана, ово је први пут да могу изнесем своју причу. Хтио бих да се представим јер слика и тон каквим ме хрватски медији представљају и мени су тешко препознатљиви. Она не личи на мене, нити говори о мени. Неоспорна је чињеница је да ме 2005. врх хрватског правосуђа прогласио ратним злочинцем, и то јавно. Тако ме прогласила тадашња министрица правосуђа. Гласноговорник полиције и угледни историчар јавно су упозорили министрицу да је ратни пут капетана Драгана истражен и да не постоје индиције против њега, нити људи који су били под његовом командом да се могу повезати са ратним злочином. Свједоци нису постојали 14 године. Ова оптужница је толико комична, безочна и безобразна да никад није требала бити дигнута. Људи који су је дигли немају самопоштовања, а немају поштовања ни према суду. Толико лажи...", рекао  је Васиљковић. Прекинуо га је судац Ромац.

"Немојте вријеђати...", упозорио га је.

"Зар вређам?! Постоје истина и лаж. Опростите, немојте замјерити. Квалификовани сам кочијаш, живио сам по разним мјестима гдје се говори хрватски, српски, свахили. Опростите што се не могу тако лијепо изражавати као ви", у трену се смирио Васиљковић.

„Агресију на Југославију 1991 извршили су домаћи издајници и страни плаћеници“

"Рано сам отишао из Југославије. Људи који су рано отишли из домовине, код њих се буди јачи патриотизам, него код људи који остају. Тако и код мене. Ја сам стварно волио Југославију. Много сам је волио. Нисам је бирао, дата ми је рођењем. Сви смо били Југославени, нисмо имали другу државу. То што сам био Србин, то је било споредно. Одгајан сам на филмовима Вељка Булајића, то смо гледали. 80-их сам допловио у моје Јадранско море једном предивном јахтом. Кажем моје, јер је Јадранско море било моје море, исто као што је данас ваше, које су ми неки злотвори отели. Замислите, господине предсједниче, да вам неки злотвор сада отме хрватско море. Јер вјерујте, ја сам га доживљавао својим, исто као што га сада ви доживљавате. Агресију на Југославију починили су домаћи издајници и страни плаћеници, као Јеан Мицхеле и тисуће других који су дошли из бијелог свијета да врше агресију на моју Југославију. Себе представљају као бранитеље, а мене као агресора. А ја сам бранио моју Југославију. Ту нешто није у реду и сматрам врло увредљивим кад мене нетко назове агресором", образлагао је Васиљковић своје виђење Домовинског рата.

Не постоји никаква „великосрпска агресија“

"Чак је 30 посто Хрвата било против разбијања Југославије, исто су је тако волели као ја. Не вјерујем ниу какву великосрпску агресију. Нисам упознао иједног Србина који је с пушком у руци бранио Велику Србију, а сигуран сам да ни ви не знате ниједног. Овај процес нема везе са никаквим ратним злочинима из 90-их. Ово је јако лоша, неинтелигентна, монтирана прича, а најстрашније је да су, они који су је монтирали, свјесни тога. Сви свједоци су дали лажне исказе. То је страшно, људи којима је повјерена правда да тако огрезну у криминал. Јер то је криминал. Нисам био агресор, ја сам био бранитељ моје домовине Југославије, изгубили смо је нажалост. Све се ово догађало док је у Сабору један Главаш дискутирао колико Срба треба стрељати за једног хрватског часника. Замислите како је на мене то дјеловало. Мој мотив је био бранитељски, а не агресорски. Бранио сам Југославију која ми је отета. Ја сам то прихватио. То се догађа у Свијету. Сигуран сам да ја и данас имам просјечно више пријатеља Хрвата него просјечан Хрват. Никада нисам дозволио да то прерасте у мржњу према појединцу или народу.

Мислим да има пуно Хрвата који се стиде што се данас дешава у овој судници. Неки ће доћи свједочити. Заробљеници су имали само лијепе ријечи, ово су лажи и неистините, доказат ћемо, и то врло лако да су свједоци дали лажне исказе. До једног. Бит ће занимљиво видјети што ће хрватско правосуђе направити. Поносан сам на свој и ратни пут книнђи. На сваки њихов дан. Потпуно сам спреман да прихватим одговорност за све њихове активности. Ниједан од њих никада није оптужен. Хашки трибунал је све истражио детаљно и одустао од поступка. Код мене се није смио починити ратни злочин. Немогуће је да сам направио ратни злочин", увјеравао је Васиљковић.

"Ја да командујем тенковима ЈНА? То је као да сам командовао хрватским тенковима у Олуји "

Осврнуо се и на трећу точку оптужнице.

"Да сам ја командовао снагама ЈНА?! Па то је исто као да кажете да сам командовао 4. бригадом у Олуји", закључио је Васиљковић. Суцу Ромцу је казао да га доживљава као нови пар очију.  

На сплитски суд доведен је с 'лисицама' на рукама, видно мршавији, а на уласку у судницу насмијешио се публици у којој је уз новинаре и неколико дипломата. Судницу је чувало 10 правосудних полицајаца, а испред ње и зграде суда већи је број полицајаца у цивилу и униформи.