Шпигл: Референдум о независности Шкотске – готово немогућа тачна прогноза о исходу

Единбург -- Тешко је изаћи са тачном прогнозом о исходу референдуму о отцепљењу Шкотске имајући у виду огроман број неодлучних по том питању, оцењује немачки "Шпигл".

"Истраживања тренутно показују да већина Шкота жели да остане у саставу Британије и тај проценат се креће од 45 до 55 процената. Али, нема истраживања које може да предвиди да ће табор оних који су за отцепљење да победи", наводи лист.

У онлајн издању на енглеском језику, "Шпигл" наводи да је агенцијама за испитивање јавног мњења тешко да утврде исход референдума због великог броја оних који су неодлучни.

"Када не би било анкета, неко би на терену могао да помисли да је закључак јасан кад се погледају безбројни плави транспаренти о подршци независности који се налазе на уличним светиљкама и прозорима кућа", наводи лист.

На референдуму, који ће бити одржан 18. септембра, гласаће више од четири милиона Шкота, а лист наводи да је то питање постало главни предмет расправе медју "обичним светом" како се ближи дан одлуке.

"Само неколико недеља уочи референдума, Шкотска изгледа као земља која се буди из зимског сна како би прославила каледонијску верзију 'арапског пролећа', наводи "Шпигл", користећи римски назив Каледонија за територију данашње Шкотске.

Реч је, како оцењује лист, о јединственом процесу будући да се референдум одржава у одсуству насиља и у атмосфери мирољубивих односа, а да би он опет могао да означи крај 307 година дугог јединства са Уједињеним Краљевством.

"Шпигл" пише да је "отуђење" Шкотске од Британије почело '60. тих и '70-тих година прошлог века са развојем бродоградње и индустрије угља и челика.

Они који су за отцепљење Шкотске сматрају да се економски успон из прошлости до данас истопио и многи криве британску премијерку Маргарет Тачер за јаз између севера и југа, наводећи да "челичну лејди" нигде на свету не мрзе колико у Шкотској.

"Када је дошла на власт 1979. године у Шкотској је било 15 рудника угља, а 1990. године, када се повукла, остала су два", наводи лист.

За оне који планирају да у одговору на референдумско питање: "Да ли Шкотска треба да буде независна земља?" заокруже "да", најјачи аргумент је економија.

Сви који сањају о независности Шкотске верују у речи шкотског сператистичког премијера Алекса Салмонда да нафтне и резерве гаса на обали Шкотске могу да обезбеде просперитет нацији.

Он обећава да ће приходи од њихове експлоатације нарасти на седам милијарди фунти годишње до 2018. године.

Неки међутим тврде да природна богатства вреде половину од тог износа и да Салмондове калкулације нису ништа до "гигантских опклада" на нафтне резерве у Северном мору.

"Чињеница је да је једно нафтно поље потпуно исушено и независна Шкотска би вероватно морала да обезбеди 40 милијарди фунти да очисти десетине километара цевовода и каблова у Северном мору", навео је "Шпигл" процене британског "Економиста".

Они који су против отцепљења кажу да шкотска влада намерно заташкава те трошкове како се не би омела еуфорија која прати причу око независности.

"Шпигл" закључује да кретање Шкотске ка независности осликава ерозију европских држава будући да се после неколико година криза грађани све мање идентификују са својом земљом, желећи све више да буду део мањих, ефикасних региона.

(Танјуг)