Špigl: Italija sama treba da rešava svoje probleme

Italija je trenutno pod masivnim pritiskom. Da li su pohlepni špekulanti krivi? Uopšte ne, tvrdi nemački bankarski stručnjak Hans-Peter Burghof. U intervjuu za Špigl onlajn, on objašnjava zašto smatra da je odgovor tržišta potpuno razuman.

Koliko je opasna situacija postala za Italiju?

Burghof: Zemlja nije nevina kada je u pitanju njen pad. Posebno je nesmotreno brbljanje premijera Silvio Berluskonija, koje je dovelo do ovakve reakcije tržišta

Na koji način?

Burghof: Berluskoni je javno doveo u pitanje mere štednje njegovog ministra finansija, Đulia Tremontija, čoveka koji verodostojno stoji iza čvrste italijanske finansijske politike.

Dakle, mislite da će opasnost od krize rezultirati preduzimanjem akcije?

Burghof: To ne mora da znači. Malo smo čitali o krizi u italijanskim medijima. To je alarmantno za mene, jer pokazuje da bi zemlja radije da se odvoji od realnosti. To može da traje neko vreme, ali sada tržišta kapitala reaguju, tako da su bezbrižni dani prošli. Ili ćete se suočiti sa realnosti ili ćete biti kažnjeni.

A da li mislite da bi kazna u vidu većih troškova zaduživanja za Italiju mogla da postane problem za celu evro zonu?

Burghof: Svima mora da bude svima jasno da ne možemo da spasimo ovu zemlju. Princip koji je primenjen u Grčkoj - ideja da samo treba da se ubaci dovoljno novca i sve će biti u redu – neće funkcionisati. Svako zna da Italija sama treba da reši svoje probleme

Ministar finansija Tremonti je povezao svoju sudbinu sa sudbinom zemlje i valute: Ako on padne, rekao je on, onda će pasti i evro?

Burghof: To je definitivno malo melodramatično. Sa druge strane, mora se reći da je Tremonti ubedljiv kada je u pitanju reforma, i kredibilan kada je u pitanju štednja.

Šta mogu druge članice  evro zone učiniti u cilju sprečavanja širenja dužničke krize?

Burghof: Moramo da se držimo naših principa. Upravo sada, mi plaćamo cenu za kršenje tih principa. To znači da sve dok nemamo centralnu ekonomsku vladu (za evro zonu) koja može disciplinovati prekršioce pravila, onda će to učiniti tržišta.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da situacija u Italiji nije tako loša.

Burghof: Osnovni problem je u tome što političari veruju da tržište reaguje u panici, drugim rečima, iracionalno. Ali to nije istina. Tržišta kapitala nisu deca koja mogu jednostavno da se smire. Investitori mogu pogledati brojke i videti da je Italija veoma zadužena.

Mi se bavimo krizom evra skoro godinu i po dana Da li zaista postoji šansa da će najgori problemi uskoro biti rešeni?

Burghof: Neće biti jedinstvenog plana. Svaka zemlja u krizi ima različite probleme.

Šta treba da se desi u slučaju Grčke?

Burghof: Grčki dug konačno treba da bude restrukturiran.

Da li to treba primeniti i na druge zemlje?

Burghof: Italijanski budžetski deficit nije toliko veliki, ali nacionalni dug zemlje, na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, je isuviše visok. Ukoliko vlada ne da signal da želi da smanji te dugove, onda tržišta neće biti smirena. Zemlja mora da prođe uverljiv paket štednje što je brže moguće.

Ali rizik od zaraze ostaje.

Burghof: Ja ne verujem u ideju domino efekta. Investitori već čine napore da procene zemlje evro-zone nezavisno jednu od druge U evro krizi, svaka zemlja mora da se posebno razmatrati.

(NSPM)