Шпигл: Анонимни немачки грађанин поднео захтев да се Титу одузме немачки орден

Анонимни немачки грађанин, представљајући се као “жртва неуспелог атентата југословенских тајних служби”, поднео је у Немачкој захтев да се Јосипу Брозу Титу постхумно одузме орден за највише заслуге који му је доделила ова држава. ”То је неозбиљна ствар”, тврди српски историчар Чедомир Антић.

Али немачки дневник “Шпигл”, који је и објавио ову вест, има и информацију више. Немачко тужилаштво и полиција воде истрагу о политичким ликвидацијама Хрвата које су спровели припадници југословенских тајних служби од 1970. до 1989. године.

 “Шпигл” наводи да се тренутно води истрага против 14 особа, те да је против шест, од којих су две некада обављале функцију официра обавештајних служби, подигнута и међународна потерница. Имена су, међутим, остала тајна.

Срђан Цветковић, историчар који је докторирао на тему “репресија у СФРЈ између српа и чекића”, каже да је та тајна полиција ликвидирала уз помоћ криминалаца око 100 емиграната у том периоду, међу њима 20 српских, 60 усташких, али да је то први случај да се у једној земљи води званична истрага о деловању тајне службе бивше СФРЈ за таква дела. Највише ликвидација, према подацима до којих је он дошао, било је у западној Немачкој, где је емигрирало средином шездесетих око 80 одсто Југословена од њих укупно милион, а затим у Белгији, Француској.

- Вођене су индивидуалне истраге у време убистава у тим земљама, али пипци никада нису одвели тако далеко, иако су се ликвидације на различитим странама догађале готово једна за другом. Зашто се сада, 2010. године, неко бави тиме? Да ли је то испровоцирао неки анонимни грађанин? Немам идеју - каже Цветковић.

Овај обрачун започео је као одговор државе на терористичку акцију усташке емиграције и подметање бомбе у београдски биоскоп „20. октобар“, потом и на жележничку станицу. Али, тај одговор био је неселективан и усмерен и на политичке емигранте. Та вишегодишња операција против терориста искоришћена је за обрачун са политичким емигрантима.

Тако је уз усташку емиграцију страдала и српска, иако није спровела готово ниједан терористички акт, сем Кавајиног атентата на Тита, што Цветковић сматра смешним у односу на хрватске акције отмице авиона, герилски упад у Бугојно... Ове акције одобравао је Савет за заштиту уставног поретка на чијем је челу био Стане Доланц, а били су ту и Милка Планинц и други.

Тито се интересовао за ликвидацију Павелића, суђење Миљенку Хркачу који је подметнуо бомбу у биоскоп, али није знао за сваки појединачни случај.

(Блиц)