Шпанска кризна серија и будућност евра

ЕУ би пружањем помоћи једној од највећих економија Европе - Шпанији, оборила вредост евра и како аналитичари наводе, тиме би сама креирала пропаст евра

Финансијски проблеми су захватили земље Европске уније па једна за другом, изложене финансијским дуговима, падају попут домина. Ако смо помислили да је Европа претрпела најјачи економски ударац у скоријој прошлости, преварили смо се. Погођене највећом кризом, после велике депресије, су углавном земље западне Европе. Процес спасавања економија земаља чланица ЕУ почео је у Грчкој која је била суочена са највећом кризом у својој историји. Почетком новембра ЕУ је одобрила помоћ још једној чланици - Ирској па је прихватање 85 милијади долара ове помоћи утицало на пад вредости евра од 10% од почетка новембра 2010. године. Како се излазак из кризе не види у скоријој будућности, ЕУ открива своје најслабије карике и подстиче њихово јачање у циљу финансијске стабилности читаве Уније.

Помоћ Шпанији - пропаст евра?

Аналитичари сугеришу да на кризу велики утицај има “евро”, те да ни једна од периферних земаља еврозоне не може повратити конкурентност уз фиксни девизни курс, тако да је само питање времена пре него што ће следећа држава да "падне". Поред поменуте Грчке и Ирске, Португал се хвата за сламку спаса, тражећи решење у структуралним економским реформама, продавањем државне имовине као и смањењем отпремнина и плата у јавним секторима.

Највећа главобоља ЕУ, уједно и четврта највећа економија у Европи, Шпанија, суочава се са драматичним падом у сектору некретнина што се пренело на економски и банкарски сектор. Утолико је озбиљнији проблем ако се има у виду да је обим шпанске привреде већи од Грчке, Ирске и Португала заједно. Стопа незапослености у Шпанији непрекидно расте. У 2007. години стопа незапослености у Шпанији је била 8.3%, док крајем новембра она износи рекордних 19.4% у поређењу са европским просеком од 10%. Те бројке наглашавају да је Шпанија на ивици “социјалне револуције”.

ЕУ би пружањем помоћи једној од највећих економија Европе - Шпанији, оборила вредост евра и како аналитичари наводе, ЕУ би сама креирала пропаст евра. Ако би Шпанија захтевала помоћ од ЕУ, директан притисак би био на Француску чија реакција је очекивана ако се има у виду да је наредни домаћин самита Г-20 чланица.

Стрест тест

У септембру је централна банка Шпаније захтевала од банака да повећају резервне фондове, штитећи се од могућих губитака у будућности и указивала на већу опрезност у потписивању хипотека на непокретности. Срећом, шпанска влада, поучена грчком кризом која је доживела врхунац у мају 2010. кренула је у веома конструктивне реформе, бирајући све наредне подухвате применом “стрес теста” уместо избора “најбоље опције” на пољима банкарског сектора. Стрес тестирање указује на могући сценарио приликом непредвиђених догађаја, факторе ризика и спољни шок фактор попут наглог раста цене горива. Имајући у виду да ниједна друга чланица ЕУ није увела овај тест и да је Шпанија дефинитивно предвидела концепт будућих догађаја, постоји нада да су реформе почеле на време и да ће водити повољном исходу.

У противном, у случају краха шпанске економије, може се наставити домино ефекат или ланчана реакција када мање економске промене изазивају сличне појаве у суседству и тако изазивају нове промене у линеарном низу што може нанети велику штету евру, Европској унији и њеним чланицама као и - уколико се не зауставе на време - светској економији.

Аутор: Стојан Регодић

(Балканмагазин)