Španija: Hiljade ljudi iz pet katalonskih gradova na maršu ka Barseloni, sa ciljem da dođu do petka za kada je najavljen generalni štrajk i masovne demonstracije; Porodice sa decom, stari i mladi nose transparente „Sloboda za političke zatvorenike“

Hiljade ljudi krenulo je iz pet katalonskih gradova sa ciljem da dođu do Barselone do petka za kada je najavljen dan generalnog štrajka i masovnih demonstracija zbog osude devet katalonskih separatističkih lidera na kazne zatvora od devet do 13 godina zbog učešća u pokušaju proglašavanja nezavisnosti Katalonije od Španije 2017. godine.

Iz pet gradova ka Barseloni krenule su porodice sa decom, stari i mladi, a oni nose transparente sa natpisom „Sloboda za političke zatvorenike“.

 Šef katalonske vlade Kim Tora pridružio se jednom od marševa rekavši da želi da bude pored uz narod.

„Ovi mirni marševi koji se dešavaju širom zemlje (Katalonije) najbolji su odgovor katalonskog naroda na presudu suda“, rekao je Tora.

Tora, inače jedan od vođa separatističkog pokreta u Kataloniji, nije kritikovao nasilje na ulicama, iako su to učinili ostali političari, čak i pojedini koji su za nezavisnost.

Mirni protesti postali su nasilni u Barseloni i drugim gradovima posle presude u ponedeljak. Policija iz Barselone saopštila je da je sinoć bilo 40.000 demonstranata.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 29 osoba je uhapšeno u provinciji Barselone, 14 u Taragoni i osam u Leridi.

U sinoćnjem nasilju povređena su 72 regionalna i nacionalna policajaca, od kojih neki imaju prelome, navelo je Ministarstvo.

Okršaji su takođe bili u Đironi, Taragoni i Leridi gde su kao u Barseloni separatistička udruženja pozvala na demonstracije ispred zgrada vlade. U centru Barselone je zbog čišćenja ostataka spaljenih barilada i smeća usporen saobraćaj.

Istraživanja pokazuju da je 7.5 miliona stanovnika Katalonije otprilike podjednako podeljeno na one koji su za nezavisnost provincije i one koji su za njen ostanak u Španiji.

Vrhovni sud je u ponedeljak osudio devet od 12 katalonskih političara pristalica secesije, na kazne od devet do 13 godina zatvora zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije od Španije 2017. godine, predvođeni bivšim katalonskim predsednikom Karlesom Pućdemonom.

Istovremeno izdat je i evropski nalog za hapšenje Pućdemona.

On je ocenio da presuda na ukupno 100 godina zatvora predstavlja nečuvenu kaznu.

„Ukupno 100 godina zatvora… vreme je da se reaguje kao nikada do sada. Za budućnost naših sinova i kćerki. Za demokratiju. Za Evropu. Za Kataloniju“, napisao je Pućdemon na Tviteru.

On, inače, od neuspelog pokušaja secesije živi u Belgiji, a sud u Nemačkoj odbio je da ga isporuči kada je privremeno boravio u toj zemlji u julu prošle godine, nakon čega je Španija povukla nalog za hapšenje. On se tereti za pobunu i zloupotrebu javnih sredstava, isto za šta je devet političara dobilo zatvorske kazne.

Podsetimo, Katalonski parlament proglasio je 27. oktobra 2017. godine nezavisnost od Španije. Za nezavisnost je glasalo 70 od 135 poslanika, 10 je bilo protiv, dok su dva listića bila prazna. Španska vlada je zatim zvanično preuzela direktnu kontrolu nad Katalonijom i raspustila separatističku regionalnu vladu.

Potom je Ustavni sud Španije proglasio referendum pravno nevažećim.

(Beta, Insajder)