Sonja Liht: Složili smo se da su i Priština i Beograd podjednako krivi za situaciju na prelazima

Beograd - Na večeri sa zamenikom pomoćnika američke državne sekretarke za Evropu i Evroaziju Filipom Rikerom, predstavnici civilnog društva, među kojima sam bila i ja, iznosili su svoje viđenje aktuelnih problema koji opterećuju Srbiju, ali i ceo region.

Riker je pažljivo slušao naša mišljenja i beležio ih, i nije mnogo govorio - navodi za Danas Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Filip Riker, koji je početkom avgusta na funkciji praktično prvog čoveka u Stejt departmentu za prostor bivše Jugoslavije „nasledio“ Tomasa Kantrimena, imao je ovih dana regionalnu mini-turneju. U Beogradu je razgovarao s više državnih zvaničnika, kao i s predstavnicima civilnog društva.

Kakav zaključak je moguće izvesti o onome što sledi u rešavanju krize sa Kosovom?

- Da se proces dijaloga Beograda i Prištine mora što pre nastaviti, odnosno da se obe strane moraju vratiti za pregovarački sto.

Najavljeno je da će se dijalog nastaviti 2. septembra, i to, čini se, nije predmet spora, već situacija na prelazima s Kosovom?

- Moraću da vas razočaram, jer o konkretnim događajima nije bilo reči. Govorilo se o evropskoj perspektivi regiona u načelu.

Da li je Riker govorio o stavovima Amerike, koje izneo nakon posete Prištini, da se tamošnjim vlastima mora omogućiti nadležnost na teritoriji celog Kosova, pa i severa?

- Ne, ne. Kao što sam rekla, on nije puno govorio, već je slušao naše stavove o gotovo svim problemima koji opterećuju naše društvo. Ono o čemu je pričao s našim državnim zvaničnicima nije ispostavio kao teme za nas. Imam utisak da je njemu bila potrebna šira slika situacije od one koju je dobio od predstavnika vlasti.

Nije bilo reči, dakle, ni o incidentima koji su izbili na prelazima?

- Složili smo se samo da su obe strane za to krive podjednako. Priština, jer je to pokrenula, a Beograd jer je naseo, ili je možda neko hteo da dijalog bude zaustavljen.

Ako ste se složili s Rikerom da su obe strane krive podjednako, kako onda tumačiti njegovu izjavu o tome da Kosovo mora da sprovede vlast na severu i kontroliše prelaze?

- Nismo o tome puno pričali, kao što sam rekla. Puno tema je pokrenuto, Kosovo je bilo samo jedna od njih. Dosta smo razgovarali o medijskoj strategiji i borbi protiv korupcije, o problemima mladih i njihovoj spremnosti za nove poslove, o celoj lepezi problema, koji se, recimo, tiču BiH. Očigledno je bilo da su njega interesovala ostala pitanja, dakle ona o kojima nije bilo reči s državnim zvaničnicima Srbije.

Šta ste razgovarali o BiH?

- Mi smo pomenuli BiH, moram da priznam. Istakli smo da je izuzetno važno da se nastavi proces otpočet Dejtonskim mirovnim sporazumom, a to znači da jačaju i državne institucije i da raste proces poverenja između entiteta. On je svestan da je Srbija odigrala konstruktivnu ulogu u regionu.

(Danas)